MediaSfera
Piše: Marko Dušić
Foto: Pixabay
Nauka o dermatovenerologiji je grana medicine koja se bavi proučavanjem kože i seksualno prenosivih bolesti. Mnogi često greše mešajući ove stručnjake sa dermatolozima ili kozmetičarima. Kozmetičari se bave tehničkim aspektima nege kože, dok kozmetolozi, kao farmaceutski stručnjaci, primenjuju naučna saznanja u oblasti kozmetike. Ipak, ukoliko imate zdravstvenih problema sa kožom, savet je da se obratite dermatovenerologu.
Hipokratija je platforma koja omogućava korisnicima da pretraže medicinske ustanove u Srbiji i pronađu odgovarajuće specijaliste za svoje potrebe, uključujući dermatovenerologe. Pored toga, platforma omogućava ocenjivanje i pregledanje iskustava pacijenata sa različitim medicinskim ustanovama.
Prilikom posmatranja promena na koži, ukoliko uočite nešto što nije uobičajeno, preporučuje se poseta dermatovenerologu. Ne morate da se brinete o specifičnostima poput veličine ili oblika mladeža, već samo o promenama koje su vidljive.
Šta očekivati tokom dermatovenerološkog pregleda?
Za detaljniju dijagnostiku, postoji nekoliko metodologija, a najvažnija je dermatoskopija. Ova metoda omogućava lekarima da razlikuju benigni od malignih promena na koži. To se pretežno odnosi na mladeže, ali i na druge strukture koje se nalaze na koži.
Danas se za pregled hroničnih kožnih oboljenja koristi dermoskop, aparat koji povećava strukture kože i omogućava lekarima da vide ispod površine kože. Dermatoskopija omogućava detaljan pregled pigmentnih promena na koži, što pomaže u razlikovanju između benignih i malignih tumora.
Najčešći razlozi za posetu dermatovenerologu
Dermatovenerolozi se najčešće bave pacijentima koji imaju probleme sa kožom, iako se o tome ne priča često. Mnogi od ovih pacijenata pristupe lekaru kada je oboljenje već uznapredovalo, zaboravljajući da rano otkrivanje i pravovremeni tretman mogu bitno uticati na efikasnost terapije. Takođe, postoji velika učestalost seksualno prenosivih bolesti, naročito među mlađom populacijom, koja često nije svesna rizika koje ove bolesti nose. Terapija ovakvih bolesti može biti dugotrajna i zahtevati konstantan napor, a ignorisanje simptoma može dovesti do ozbiljnih posledica.
Pacijenti bi trebalo da potraže pomoć dermatologa ako primete bilo kakve promene na koži ili sluzokoži, kao što su crvenilo, osip, svrab, otok, suvoća, perutanje, izrasline, akne, novi ili promenjeni mladeži, ili pogoršanje hroničnih kožnih bolesti. Takođe, kod gubitka kose, promena na noktima ili genitalnih promena vezanih za seksualno prenosive bolesti, trebalo bi se obratiti dermatologu. Dermatološki pregled se preporučuje jednom godišnje kao deo sistematskog pregleda, uključujući i dermoskopski pregled mladeža.
U nekim slučajevima, dermatolog može preporučiti dodatne dijagnostičke procedure, kao što su biopsija ili dermoskopija na FOTOFINDER platformi, ili dalje specijalističke preglede kod drugih stručnjaka (endokrinolog, reumatolog, alergolog, ginekolog), sve u cilju utvrđivanja prave dijagnoze osnovne bolesti koja je dovela do dermatoloških simptoma, i da bi se odredila najadekvatnija terapija.
Dermatovenerološki pregledi: Bez bola, ali sa potencijalnom neprijatnošću
Dermatovenerološki pregledi su uglavnom bezbolni, mada mogu biti neprijatni. Različiti instrumenti se koriste tokom ovih pregleda, a neki od njih mogu izazvati nelagodnost kod pacijenata. Na primer, upotreba kautera, instrumenta za uništavanje tkiva, može izazvati neprijatnost poput osećaja peckanja ili žarenja, mada se u ovakvim situacijama obično koriste lokalni anestetici.
Dermatovenerolozi takođe koriste UV lampe, koje emituju strogo kontrolisane UV-A i UV-B zrake, za tretman bolesti kao što su psorijaza i vitiligo. Međutim, upotreba ovih lampi u solarijumima se često kritikuje. Stručnjaci upozoravaju da bi solarijumi trebali biti zabranjeni za osobe mlađe od 18 godina, a neke zemlje su već zabranile upotrebu UV lampi za estetske svrhe.
Dodaj komentar