Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Kraj je novi početak

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Kada sam postala đak prvak roditelji su mi iznad radnog stola okačili dva velika plakata sa azbukom i abecedom. Štampanu azbuku sam savladala još u predškolskom, a u prvom razredu i pisana slova i štampanu i pisanu abecedu. Imala sam jako lep rukopis, mnogi su se čudili da jedan đak prvak tako čitko i lepo piše. S godinama na mom zidu su dodavani i drugi plakati – tablica množenja, deljenja, periodni sistem elemenata, mapa sveta i Srbije. Kako sam šta savladala roditelji su to skidali sa zida, jedino su plakati azbuke i abecede ostali još dugo da stoje.




Išla sam na literalnu sekciju, volela sam da pišem, radovala sam se pismenim zadacima, sastavima i školskim diktatima. Iako mi je srpski jezik bio omiljen školski predmet, ja tome nisam pridavala značaj, a nisam pridavala značaj ni toj ljubavi prema pisanju do srednje škole.

Prvog dana srednje škole smo nakon upoznavanja sa razrednom imali dvočas srpskog jezika, na prvom času se svako od nas predstavio, nastavnica nam je dala plan rada, spisak lektira i naziv izdavača za čitanku, gramatiku i radnu svesku koja nam je potrebna. A onda je na drugom času rešila da nas propita gradivo iz osnovne škole koje smo pripremali za polaganje male mature koja nije bila tako davno. Ja sam bila jedina u celom razredu koja je podizala ruku na svako pitanje, moje znanje je nastavnicu oduševilo i u svoj rokovnik je zapisala moje ime i prezime i obećala je da će mi upisati peticu u dnevik kada razredna upiše naše podatke u dnevnik. Nastavnica je svoje obećanje ispunila i ja sam dobila peticu iz srpskog jezika prvog dana srednje škole koja je upisana par dana kasnije. Nastavnica je bila jako zahtevna, a ja sam se oko njenog predmeta puno angažovala i sa radošću ga učila. Posle prvog pismenog zadatka nastavnica mi je rekla da mi je pisanje suđeno i da bi bila prava šteta ako bih sutra odabrala poziv koji ne zahteva pisanje.

Uz njeno ohrabrenje i maminu podršku ja sam počela da razmišljam o studijama novinarstva. Bilo je tu još opcija, ali mi je novinarski poziv bio daleko perspektivniji od profesorke srpskog jezika ili od lektorke.

Pred prijemni za fakultet kontaktirala sam svoju nastavnicu srpskog jezika iz osnovne škole koja je kod mene tokom mog ranog školovanja stvorila ljubav prema pisanoj reči. Zajedno sa njom spremala sam se za prijemni koji je tada podrazumevao polaganje tri testa – test iz srpskog jezika (gramatika i književnost), test iz sociologije i test iz ustava i prava građana. Na prijemnom sam na testu iz srpskog jezika ostvarila maksimalan broj poena i nakon upisa na Fakultet političkih nauka shvatila sam da je to kruna moje ljubavi prema pisanju i srpskom jeziku.

Sa radošću sam krenula na fakultet, jer sam za sebe odabrala poziv koji volim i koji podrazumeva pisanje. Već tada, tokom prve godine akademskog školovanja shvatila sam da je praktično znanje veoma važno, a fakultet mi je u tom momentu pružao samo teorijsko znanje. Vapila sam za praktičnim znanjem i bila sam svesna toga da se pisanje neprestano uči i brusi i poželela sam da zvaničko zakoračim u svet novinarstva.

To sam i uradila zahvaljujući Gordani Jočić, urednici ovog portala koja je prepoznala da mi pisanje ide od ruke. I tako sam počela da pišem za portal MediaSfera. Iako sam do tada imala svoj blog koji mi je služio za promovisanje ličnih stavova i za oglašavanje na različite aktuelne društvene teme, pisanje za portal MediaSfera donelo mi je jedno potpuno novo iskustvo. Pisanjem kolumni za ovaj portal naučila sam koliko je zapravo teška svaka reč i koliko je važno biti jasan, koncizan i precizan. Naučila sam da je vrlo važno slušati sagovornika, da je od pitanja važnije slušanje i da je od pitanja važnije podpitanje. Zahvaljujući urednici Gordani Jočić koja je nesebično sa mnom delila svoja znanja iz oblasti novinarstva naučila sam da je najvažnije biti objektivan novinar koji dignitet stiče pravovremenim i istinitim informisanjem javnosti. Naučila sam da je vrlo važno naći meru između provokativnosti i maštovitosti. Naučila sam da je važno igrati se sa naslovima, ali nikada sa informacijama. Naslovi treba da nas privuku, informacija da bude istinita i proverena, a tekst zanimljiv, istinit i kvalitetan.

Za ovaj portal sam počela da pišem ne samo zbog sticanja praktičnog znanja i iskustva već i da bi se čuo glas mladih, glas studenata. A budući da svoje studiranje osnovnih akademskih studija privodim kraju red je da svoje mesto prepustim nekom novom mladom studentu koji je isto kao i ja željan da pusti svoj glas u etar i stekne praktično iskustvo.

Došlo je vreme da krenem dalje, zato treba da zaokružimo priču. Za portal MediaSfera napisala sam preko 200 kolumni, nekoliko intervjua, izveštaja i reportaža. Pisala sam o studiranju, o studentskim problemima, o problemima koje muče naše društvo, pisala sam o svojim ličnim problemima, pisala sam o kolapsu zdravstveng sistema koji sam osetila boreći se za mamino lečenje, pisala sam o dragim ljudima, o bratu, ocu, majci, pisala sam o gubitku i življenju sa tim gubitkom, pisala sam o novinarstvu, o kulturi, o pošasti zvanoj rijaliti, pisala sam o aktuelnostima, o mom viđenju stvarnosti, o politici, o društvu i o drugim važnim temama.

O svemu tome ću i nastaviti da pišem, baviću se kulturom, našim društvom i našim problemima kako bih kroz svoj rad, istraživanje i kroz prava pitanja došla do odgovora i rešenja problema koje muče naše društvo. Novinar je glas javnosti, a ja to nastojim biti iako se novinarstvo u mnogome promenilo i novinari su sve manje slobodni, a sve više pritiskivani.

Hvala urednici Gordani Jočić koja me je naučila svemu što znam.

Hvala svima vama što ste me čitali na portalu MediaSfera.

Nastavite da čitate portal MediaSfera, a i mene gde god budete našli moj potpis.

Svaki je kraj novi početak…

Srdačno,

Vaša

Jovana Ješić


Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/


Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .