Putovanja

Smiljana Popov: SVI PUTEVI VODE U VESPREM

MediaSfera

 

 

Piše: Smiljana Popov

Foto: privatna arhiva

 

 

Daje se na znanje: svi putevi u 2023. godini vode u Vesprem (mađ. Veszprém), jer je taj bajkoviti gradić na Balatonu, po mnogo čemu neodoljiv i neumoljiv, ove godine centar kulture u čitavoj Evropi, tj. Evropska prestonica kulture 2023. (sa grčkom Eleusinom i Temišvarom u Rumuniji).




Ali i svi bedekeri, itinereri i planeri belosvetskih putnika namernika nek vode u Vesprem, drevnu prestonicu iz 10. veka, jedan od najstarijih gradova u Mađarskoj i sedište prvog univerziteta.

Svi turisti, avanturisti i kulturturisti, vodiči, putopisci, hodočasnici i vagabundi gladni putovanja, znanja i doživljaja (ali i ića i pića, jer ovo je i vrlo slasna, rasna i masna gastro&vinska destinacija) nek u svoje maršrute i travel bucket liste zdušno uvrste ovaj “grad kraljica”, grad vetrova i Uneskov grad muzike, zato što je Vesprem jedno od najlepših putničkih iznenađenja koje sebi možete prirediti.

“Grad kraljica”- evropska prestonica kulture

Kad krenete iz Budimpešte, 110 km zapadno, a na svega 15 km od jezera Balaton, leži jedan od najbajkovitijih mađarskih gradova (a konkurencija je ozbiljna: Estergom, Višegrad, Pečuj – u koje sam se redom zaljubljivala mnogo godina ranije kad sam Mađarsku otkrivala i biciklom). I ne samo da je Vesprem ovogodišnji Rim jer svi putevi vode u kulturni centar Evrope, već je i poput Rima, kaže legenda, podgnut na sedam brežuljaka.

U Vesprem, evropsku prestonicu kulture 2023. pozvana sam sa grupom turističkih novinara iz Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke, Rumunije, Slovenije i Hrvatske na “Balkan: Most Festival”, ali i brojne druge programe koje Vesprem i okolina tokom cele godine organizuju u okviru Evropske prestonice kulture 2023. Posebno simbolično i nimalo slučajno sam na “Balkan: Most Festival” stigla sa dragim kolegama iz Hrvatske i Slovenije (Goran Gazdek, Mario Jukić i Matjaž Markič), te smo našu nerazdvojnu novinarsku ekipu/družinu/škvadru/klapu/družbu/momčad&ženščad inaugurisali u “SHS koaliciju”.

I čim smo se našli u Vespremu, nije nam mnogo trebalo da nas njegov nepretenciozni, a grandiozni šarm ščepa. I ne napušta tokom tri dana naše studijske ture. Dovoljno je da se vijugavim kaldrmisanim uličicama uspnete do zamka koji suvereno dominira čitavim krajolikom (smešten na jednom od onih sedam brežuljaka sa kog puca monumentalan pogled), pa da vas ovaj grad momentalno osvoji.

Reč je o jednom od najstarijih kamenih zamkova u Mađarskoj. Filmičan je, pitoreskan, atmosferičan, kao da je čitav Vesprem scenografija za neki epski blokbaster ili “Igru prestola”. Poznat je kao “grad kraljica”, miljenče prve mađarske kraljice Žizele, gde su potom krunisane sve naredne ugarske kraljice. Vesprem je i prvo hrišćansko središte Mađara na tlu Ugarske, pošto su se naselili u Panonskoj niziji i pokrstili daleke 1009. godine, kada je tu osnovana biskupija. Vođeno je mnogo bitaka oko vespremskog zamka, te je rušen i obnavljan nebrojeno puta. Danas je lice i “šminka” Vesprema dominantno barokna, jer je tada poslednji put saniran, pre 250 godina.

Koliko državotvorne, monumentalne istorije po glavi stanovnika! Otuda i ne treba da čudi što je mali lepi Vesprem sa svega 62.000 žitelja, u nominaciji za najprestižniju kulturnu titulu Evropske unije pobedio daleko veće i razvijenije mađarske takmace, poput Debrecina i Đera. No projekat “Vesprem Balaton – Evropska prestonica kulture 2023” razlikuje se od drugih programa evropskih prestonica, jer je čitav region Bakonj-Balaton sa 116 opština i više od 200.000 stanovnika sa Vespremom konkurisao za Evropsku prestonicu kulture 2023, te svi zajedno učestvuju u 3.000 programa tokom cele godine.   

Srećan grad po meri čoveka

Čim smo stigli u Vesprem, u gradskoj skupštini nas je dočekao gradonačelnik Đula Porga, uz kafu i kolače. Skoro dva sata je odgovarao na naša brojna pitanja, jer primećujem: sve novinare je Vesprem vrlo zaintrigirao – način na koji su iskoristili titulu Evropska prestonica kulture 2023. da bi unapredili kvalitet života stanovnika Vesprema i regije Bakonj-Balaton.

Saznali smo da je Vesprem delom smešten u ruralnom području i da je sa obližnjim selima i okolinom blisko povezan, da se ekonomija grada zasniva i na poljoprivredi i na turizmu. Na svega 15 kilometara od grada je i “mađarsko more”, najposećenija turistička destinacija – jezero Balaton. No Vesprem tradicionalno više pripada Bakonjskom regionu, koji se prostire severno od Balatona. Tako se rodila ideja da programom Evropske prestonice kulture i svim kulturnim i umetničkim sadržajima približe Bakonjski i Balatonski region, da stvore mrežu gradova, varošica i sela, tako što su im ponudili da se pridruže u kreiranju programa “Vesprem Balaton 2023”, ispričao nam je gradonačelnik Đula Porga.

Postavili su sebi nekoliko ciljeva – da ožive istorijsko jezgro grada i osveže svakodnevicu sadržajima koji bi privukli mlade. Vesprem je kulturu čitavog regiona kojim dominira Balaton stavio u središte društvenog, ekonomskog i regionalnog razvoja; žele da pokažu da kreativna industrija, kultura i kulturno nasleđe mogu postati osnova ekonomskog razvoja regiona, objasnio nam je gradonačelnik. Više turista tokom čitave godine, ne samo leti kada ih Balaton privlači u velikim brojevima – to je još jedan od ciljeva.

Gradonačelnik nam se pohvalio da je državni zavod za statistiku Vesprem svrstao u prvih pet gradova u Mađarskoj po kvalitetu življenja. Kriterijumi su: stopa zaposlenosti, lični dohodak po glavi stanovnika, broj registrovanih kompanija, demografska struktura, ali i infrastruktura, gradske usluge i socijalna povezanost stanovnika.

Želimo da se do kraja ove decenije Vesprem nađe među 20 najboljih gradova za život, u svojoj kategoriji. Sada smo na 54. mestu u Evropi. Takođe verujemo da ako želimo da unapredimo kvalitet života – da se ne možemo fokusirati samo na jedan grad ili mesto. U Vespremu smo uvek verovali da možemo biti uspešni, samo ukoliko su i sela i naselja oko nas uspešna“, rekao nam je Porga.

Jer, kako je lucidno naglasio gradonačelnik Vesprema: “20. vek bio je vek velikih gradova. Neka 21. bude vek malih gradova”. I tu se potpuno slažem. Prenaseljenost savremenih gradova na planeti čini život u njima sve nehumanijim. Čovek 21. veka sve više uviđa da su zdravi i srećni gradovi – oni manji, skrojeni po meri čoveka (humanfriendly).

Oduševila me je strategija grada da jedna manifestacija trajnije doprinese boljem životu ljudi. Da ostavi trajniji trag od vremenski oročenog događaja. Sa budžetom od 180 miliona evra, od čega je većina došla iz republičke kase, a mali deo iz budžeta samih opština koje ove godine nose titulu, fokusirali su se na infrastrukturu. U toku je 71 infrastrukturni projekat, verovali ili ne, u šta smo se i sami uverili. Od oživljavanja lokala u istorijskom jezgru grada, do revitalizacije i rekonstrukcije zapuštenih zdanja.

Oživljavanje napuštenih zdanja

Najveći projekat “Vesprem Balaton – Evropska prestonica kulture 2023” je obnova stare dečje bolnice iz 1904, koja je zatvorena, a potom napuštena i devastirana od 1996. godine. Zgrada je renovirana za godinu i po dana i pretvorena u ultra moderni Centar za igru i pokret (ActiCity Dance and Movement Arts Centre). To zdanje sa 12 sala za probe, namenjenih klasičnom baletu, folkloru, jogi, zumbi i najrazličitijim vrstama pokreta izdaje se za kurseve, svi plaćaju zakup i tako ovo postaje samoodrživi model. Tu je i igraonica gde mame koje vežbaju mogu da ostave decu, sala za projekcije…. U blizini je i kompleks veštačkih stena za penjanje Liget boulder. Suma sumarum, nekada oronula, napuštena zona koja se zaobilazila u širokom luku, sada je najmoderniji i najugodniji deo grada za rekreaciju, gde stanovnici Vesprema kvalitetno provode svoje vreme.

Nedaleko od ovog zdanja, kroz zelenu stazu/šumarak za šetnju, biciklizam i odmaranje u prirodi u sred grada (i to je važan element gradova-kreiranih-po-meri-čoveka) po divno dizajniranim ležaljkama i klupama, stižemo do takođe kompletno renoviranog muzeja Laczkó Dezsö sa raskošnim arheološkim, etnografskim, istorijskim zbirkama i kolekcijama primenjene i likovne umetnosti koje svedoče kako je oblast Vesprema živela kroz vekove. Božanstven muzej sa više od 330.000 artefakata savršen je vremeplov kroz istoriju, ali i svakodnevicu Balatona. Topla preporuka.

U okviru istorijskog jezgra grada posetili smo i novi super tehnološki audio vizuelni centar Foton, koji je takođe rezultat temeljne rekonstrukcije devastiranih objekata. Nekadašnje štale vespremskog dvorca vekovima kasnije imale su različite namene. No poslednjih pet godina godina ovaj je prostor tavorio u nemaru i zapuštenosti. Projektom rekonstrukcije napokon je dobio novi život. Sada je to kulturni i umetnički centar na 2500 kvadratnih metara. Moderni Foton sa božanstvenim baštama za uživanje je unutar drevnog zamka, opasan monumentalnim vatrogasnim tornjem-simbolom grada i zidom, duž kog možete šetati, a odakle puca nezaboravan pogled na Vesprem.

Putem kojim se ređe ide

Svakako najgrandiozniji, kako projekat tako i moj lični doživljaj Vesprema – Evropske prestonice kulture 2023. je kompletna restauracija i konzervacija vespremskog dvorca, u koju sam imala eksluzivnu i jedinstvenu priliku da zavirim, “u backstage” što se kaže. I to je bila i avantura i privilegija, jer su ti procesi strogo zatvoreni za javnost i posetioce, posebno ako je reč o hiljadugodišnjim spomenicima kulture. No i po projektu „2023 ˃ Work in progress“ Vesprem je jedinstven u okviru evropskih prestonica kulture.

Četvorogodišnja obnova sakralnih znamenitosti unutar istorijskog jezgra vespremskog zamka (2021-2025) na polovini je svog puta. Projekat “Vesprem Balaton – Evropska prestonica kulture 2023” koncipirao je izložbu kakvu nikad niste videli: postavka „2023 ˃ Work in progress“ pruža pogled iza scene, kako teku konzervatorski radovi, arheološka iskopavanja…

 “Na prvi pogled situacija izgleda kao veliki hendikep za evropsku prestonicu kulture jer su radovi u toku. Međutim, mi smo došli na ideju da tu situaciju iskoristimo na najbolji mogući način. Istorijske zgrade su mnogo zanimljivije u procesu istraživanja i obnove nego posle kompletnog završetka renovacije”, ispričala nam je direktorka muzeja Veronika Nađ i povela sa čitavom ekipom stručnjaka u obilazak nekih od 18  objekata pod temeljnom rekonstrukcijom, restauracijom i konzervacijom.

Dobili smo zaštitne šlemove i prsluke i pošli putem kojim se ređe ide, stazama arheologa, skelama restauratora i konzervatora. Da bi se očuvala adekvatna temperatura za freske i hiljadugodišnje spomenike, da posetioci ne bi uneli nikakav disbalans u delikatnu klimu restauratorskih radova, u okviru izložbe “Work in progress” podignuti su čitavi montažni paviljoni, koji će se po završetku radova ukloniti.

Zaista je privilegija iz prve ruke posmatrati kako se radi restauracija najstarije katedrale u Mađarskoj iz 10-11. veka ili srednjovekovne kapele ukrašene freskama iz 13. veka, kako ispod slojeva vekova izbijaju stare freske ili kameni zmajevi na zidovima… Ili kako izgledaju freske na svodovima izbliza, jer ste zahvaljujući skelama u bliskom susretu sa grandioznom kulturnom baštinom. Ili su uz pomoć velikih ogledala okrenutih ka svodu freske približene posmatraču kao pod svevidećom lupom. Kakav doživljaj! Veličanstvena ideja!

I svi sakralni objekti pod rekonstrukcijom, restauracijom konzervacijom deo su pitoresknog vespremskog dvorca, koji poput pravog srednjovekovnog zamka leži na litici. I gde god da pogledate – zgrane vas nezaboravna panorama. Prosto ne verujete da jedan gradić toliko može biti šarmantan, a monumentalan.

Još jedan važan kuriozitet Vesprema: malo je poznato da je u Vespremu, u porodici srpskog trgovca („kupeca“) 1811. godine rođena prva srpska akademska slikarka i prva žena akademik u nas – Katarina Ivanović.

 

Suma sumarum, vijugave kaldrmisane uličice, neodoljivi barokni trgovi, poslastičarnice i otmena i barokna i secesijska zdanja u centru grada…Sve vas to očara u Vespremu. Potok Sed teče od dvorca do zoološkog vrta, a dolina potoka je sjajna za šetnju, kraj mostova koji se nadvijaju iznad potoka, visokih stena i igrališta. Koliko je ovaj gradić pravo kulturno blago – nije ni čudo što je Evropska prestonica kulture 2023. godine.

Nastavak u sledećoj epizodi…

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

53 Beogradski fashion week

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .