Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Živele knjige

MediaSfera

 

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Za nešto manje od deset dana počinje 66. međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom “Živele knjige”.




Organizatori ovog sajma su veoma domišljati i kreativni kada osmišljavaju slogane za manifestaciju. Prošle godine slogan je bio “povratak napisanih”, a prva asocijacija na to je “povratak otpisanih”, jer “napisani” i jesu bili “otpisani” tokom pandemije kada nije bilo sajma knjiga.

Pitam se da li ovogodišnji slogan predstavlja neki vid nazdravljanja knjigama pa ga treba izgovarati “Živele knjige!” ili je u pitanju prošlo vreme kada su “živele knjige”, a sada više “ne žive”, jer su ih zamenili mobilni telefoni i društvene mreže.

Priznaćete i vi da ovaj slogan može biti dvojakog značenja.

No, vratimo se mi knjigama. Ali stvarno! Vratimo se knjigama, negujmo kulturu čitanja. Danas je nikad veći izbor knjiga, danas je nikad više knjižara i izdavačkih kuća. Danas je i nikad manje ljudi koji čitaju…

Iako i sama imam društvene mreže veliki sam zagovornik protiv njih bar u najranijim uzrastima. Deci ne treba da dozvolimo tu “laku drogu” na koju se navuku i bez koje sutra ne mogu. Deca koja čitaju će postati ljudi koji čitaju, a ona deca koja vreme provode gledajući TikTok i druge društvene mreže postaće deca sa lošom koncentracijom i siromašnim rečnikom.

Često dolazim u konflikt sa ljudima koji tvrde da jedno ne isključuje drugo, kažu da društvene mreže nisu razlog zbog kog ljudi ne čitaju, a ja baš mislim da jesu. Razlog zašto to mislim jeste to što su društvene mreže brze, a čitanje je sporo. Zavisni smo od društvenih mreža na kojima sve vidimo sad i odmah ili eventualno kroz snimak kraći od jednog minuta. Knjiga zahteva koncentraciju i vreme. Neka svako stavi prst na čelo, neka krene od sebe i neka porazmisli o tome koliko vremena provede na društvenim mrežama. Koliko je vremena svako od nas utrošio na komunikaciju sa drugim ljudima, na objavljivanje nekog sadržaja, a koliko na besciljno gledanje nebitnih i krajnje needukovanih stvari. Sveukupno – mnogo, zar ne? A zamislite kakvi bismo ljudi bili kada bismo barem vreme koje utrošimo na besciljno gledanje društvenih mreža potrošili na čitanje? Verujem da bi svako od nas postao barem malo bolji, pametniji i rečitiji čovek.

Kao dokaz za svoju tvrdnju da mladi sve manje čitaju uzimam podatak istraživanja o čitalačkim navikama u Srbiji koje je sproveo Eurostat i koje je pokazalo da u Srbiji samo 8% ljudi pročita jednu knjigu mesečno, a taj procenat sa godinama sve više opada. To kaže statistika, a i svako od nas može i sam da se uveri u tu tvrdnju kada pogleda posećenost sajmu knjiga. Već godinama unazad na sajmu ne viđamo mlade ljude, ne viđamo roditelje koji su doveli svoju decu kako bi ih zainteresovali i približili im knjige. Decu na sajmu vidimo samo u organizovanim turama kada sa svojim školama dolaze na sajam, pa čak i tada retko koje dete kupi knjigu, uglavnom ih vidimo kako sede na prolazima između hala jedući pljeskavice.

Treba da vratimo ljude knjigama, a pre svega da približimo svet knjiga mladima. Jedini način da to uradimo jeste da se kao društvo udružimo – da propagiramo i živimo za prave vrednosti kao što su znanje, učenje, čitanje, razumevanje, pričanje i tako dalje. Rešenje je da država uvede podsticajne mere, da izdavačkim kućama da bespovratna sredstva koja bi izdavačima omogućila pokrivanje troškova izrade i promovisanja knjiga što bi samim tim uticalo na niže cene knjiga koje bi onda građanima bile pristupačnije. Još jedno rešenje jesu Zakonske regulative koje bi od mladih, od đaka i studenata, iziskivale potrebu da nešto istraže, da pročitaju dodatnu literaturu kako bi savladali gradivo, kako bi napisali seminarski rad, kako bi položili, a ne da uz neku hokus – pokus varijantu (čitaj bubice, novac, pa i seks) došli do diploma. Treba da vršimo medijsku propagandu, treba da se o knjigama priča, potrebno je da se priča o kulturi, a ne o rijaliti učesnicima. Potrebno je da knjige postanu vidljivije i na društvenim mrežama, da ih izdavači promovišu na način zanimljiv konzumentima društvenih mreža i da na taj način približimo ljude knjigama.

Postoji mnogo načina pomoću kojih možemo i moramo vratiti ljude knjigama i pravim vrednostima zarad boljitka svake individue i društva u celosti. Na tome, moramo što pre početi da radimo. Sajam knjiga je iza ćoška, nadajmo se ne samo velikoj posećenosti, već i mladima, nadajmo se da će se sa sajma vraćati sa rukama punim knjiga nestrpljivi da ih što pre pročitaju. Vidimo se na sajmu, i nemojte da zaboravite reči Dositeja Obradovića – “Knjige braćo, a ne zvona i praporci”.

 


 

Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/


Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .