MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Tijana Janković – Jevrić
„Mama ja sam muški dečak”, kaže moj Laza i ostavi me u čudu. U prvi mah sam se naljutila pošto nema potrebe da naglašava da je „muški”. Valjda se podrazumeva da samo dečak može da bude muškog pola, međutim, rodno određenje je diskutabilno. Potom sam se zamislila, onako zbunjena prikočih sa pridikama, jer realno može da bude i „ženski dečak”. Čudno zvuči, ali tako je. Okrenula sam se ka suprugu i pitala ga:„Jel si ti ovo čuo?” Potvrdno klimnu glavom uz smešak i odmahuje rukom u stilu – ma šta on zna.
Međutim, mislim da su danas deca mnogoooo informisanija nego što smo mi bili u njihovom uzrastu, da su im savremene tehnologije omogućile upliv u komunikaciono prostranstvo i dopunile naš trodimenzinalni svet nekim neverovatnim stvarima. Te ne čudi ako je negde usput načuo o rodnoj ravnopravnosti, rodnoj stereotipiji, senzitivnoj LGBT populaciji, transrodnim osobama…
Sećam se kada je Diznijev crtani film „Čudesni svet” počeo da se emituje kod nas on je već iz vrtića poneo informaciju da taj crtani deca neće da gledaju pošto roditelji njegovih drugara ne dozvoljavaju da se o gej populaciji informišu na taj način. Nisam deo tog roditeljskog miljea, čak sam decu više puta pitala da idemo zajedno da odgledamo crtać ali me je njihova reakcija odbijanja iskreno začudila.
Iako su radoznali i otvoreni ka svetu koji ih okružuje, očigledno da uticaj okruženja koje ne čine samo mame i tate i te kako ostavlja tragove na odluke naših mališana. Sigurno da iz kuće nisu mogli da ponesu taj stav prema drugačijim pojedincima pošto ni suprgug ni je ne delimo ljude prema rasnoj, nacionalnoj, rodnoj, robnoj, verskoj, fizičkoj, materijalnoj… ili bilo kojoj drugoj klasifikaciji već samo po tome koliko dobra svetu mogu da ponude i na koji način. Tako i decu učimo.
Kada imaju izlete neumesnih komentara prema bilo kome, posebno prema senzitivnoj grupaciji pojedinaca, uvek s negodovanjem objašnjavamo da iako neke stvari ne mogu da razumeju ne znači da kada dođe vreme za to neće uspeti. Za rešavanje nekih životnih zagonetki potrebno je svima nama vreme, sazrevanje, iskustvo, mudrost…
Roditeljstvo je danas pred velikim izazovima jer ako znamo da na ponašanje jedinke refleksije društva ostavljaju duboke ožiljke, da pluralitet dominantno gazi singularne obrise individualiteta i da je tendencija kosmosa haos. Koliko onda napora roditeljima treba da sve sagledaju i delaju ispravno? Može li to neko, uopšte, da zamisli i ostvari?
Klac-klac, klac-klac…
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar