MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Za par dana počinje nova akademska godina.
Brucoši, studenti koji su tek upisali fakultet, nestrpljivo čekaju svečani prijem studenata na svojim fakultetima. Studenti viših godina imaju kratak predah od učenja za poslednji ispitni rok koji se nedavno završio. Apsolventi, odnosno studenti koji su odslušali sve predmete, ali još nisu sve ispite položili i nisu diplomirali, pitaju se šta sad?!
Čini mi se kao da sam juče upisala fakultet, a od svečanog prijema studenata moje generacije prošlo je četiri godine. Zapravo, tri, jer ja sam 2001. godište, a ta generacija sada kreće u četvrtu akademsku godinu. Međutim, pošto sam ja rođena u januaru u prvi razred sam krenula ranije, odnosno ne sa svojom, već sa 2000. generacijom. Tako da, pošto se sa tom generacijom školujem ceo život slobodno mogu da kažem “moja generacija”. Dakle, moja generacija, odnosno mi koji smo fakultet upisali 2019. godine postali smo apsolventi.
Fakultetsko doba je proletelo, doduše pandemija izazvana virusom covid-19 oduzela nam je mnogo studentskih uspomena. Nakon odslušanog prvog semestra prešli smo na onlajn nastavu koja je trajala do moje četvrte godine. Sa kolegama smo se sretali samo na kolokvijumima i na ispitima, a u četvrtoj godini nismo bili preterano zainteresovani za združivanje, jer je već tada svako od nas imao neke svoje ljude, svoje kolege studente sa kojima se združio tokom pandemije i virtuelnog druženja u danima karantina.
Iako se nismo puno družili i puno zajedničkih kafa ispijali jedni drugima smo se uvek radosno javljali i u hodnicima fakulteta pričali smo jedni sa drugima o mučenju, odnosno o učenju.
Studije smo priveli kraju, neki će diplomirati u apsolventskoj godini, neki su već diplomirali. Bez obzira na to da li nam je diploma već u rukama ili će tek biti sve nas muči isto pitanje – šta sad?
Iz relativno bezbrižnih dana kada je naša jedina obaveza bila da učimo došli smo do momenta kada treba da postanemo finansijski i stambeno nezavisni od svojih roditelja.
Došao je momenat kada treba da se zaposlimo. I već tu nailazimo na problem.
Bezbrižni dani su se završili, sada su nam dani puni briga. Idemo od vrata do vrata i tražimo posao. Bez obzira koji smo fakultet završili, poslodavci uglavnom nisu u mogućnosti da zaposle novu radnu snagu. A i nova mlada radna snaga ima manu zvanu “nemanje iskustva”. Mi, nova mlada radna snaga, svesni smo činjenice da imamo znanje i zvanje, ali ne i iskustvo pa tražimo od poslodavca da kod njih budemo volenteri, da budemo na neplaćenim radnim stručnim praksama kako bismo stekli iskustvo i sutra se zaposlili. Naš najveći problem jeste to što nikako da dočekamo to sutra i da konačno postanemo finansijki i stambeno nezavisni.
Ja verujem da je ona narodna izreka “ko čeka taj dočeka” tačna. Verujem da svi mi koji čekamo, ali ne skrštenih ruku, već predano radeći i trudeći se ćemo dočekati finansijku i stambenu nezavisnost, odnosno prelazak sa neplaćene prakse na honorarne, autorske i druge ugovore do našeg cilja koji je ugovor za stalno, odnosno na neodređeno vreme.
Ne treba da kukamo kako niko neće da nas zaposli, jer nemamo radno iskustvo, potrebno je da se potrudimo da to iskustvo steknemo i da prihvatimo činjenicu da poslodavci žele da u svom timu imaju kompletnu ličnost – obrazovanu, vrednu, radnu i sa iskustvom.
Zato, generacijo moja, prihvatite to, imajte realistična očekivanja, preuzmite inicijativu i prijavite se za neplaćenu praksu i steknite iskustvo, primenite stečeno znanje, budite odgovorni, vredni, radni i pošteni. Vaš poslodavac će to u vama prepoznati i neće želeti da napustite njegov tim i sutra će vas zaposlititi samo budite strpljivi.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar