MediaSfera
Piše: Danijela Marković
Foto: Anđela Grozdanić
Živimo u svetu napisanih pravila i prepisanih reči.
Brzina je nešto čime se ova civilizacija hvali.
Pisana reč ispravlja Reč i sve ono što u početku beše.
Ideja je da zajedno napišemo, iz tri bioskopska ili bilo koja druga reda, tri pasusa i polako čitamo i dođemo do Reči. Obezbedite kartu u bilo kom redu.
Ove nedelje i pregled i pogled i poruka pre svih poruka je događaj u manastiru Banjska.
Pregled
Izveštaje smo pročitali ili propustili. Nedogledali ili gledali između redova, zavesa ili nekih drugih naprava koje izgleda da se u ovom vremenu pismenosti koriste više nego nalivpero. Nisam tumač ovakve realnosti, ali poznajem mnogo monaha koji upravo u takvoj realnosti svedoče neku drugu, u koju veruju i koju ispovedaju dan i noć. Poznajem decu koja veruju da će kada porastu i svet biti bez bodljikavih žica, bar da ih neće biti oko njihove lopte. Mišljenja sam da i oni nadu od ove danonoćne molitve dobijaju, ili već i jedni i drugi žive ono za šta mi svi ovde, bezbedno udaljeni, mislimo da postoji tek kada Gospod opet dođe u slavi svojoj. Ne uplašena, ali zapitana da li smo i od slave udaljeni taman toliko da je ne prepoznamo onda kada nama nije mesec, dan, period ili vek za to. Možda se prevod slave Božije izgubio. Možda smo svu nauku iscrpeli da je dokažemo ili pobijemo, ili smo je preveli kao slavu svoju, što je sasvim dovoljna udaljenost od svakog koji negde zaokružen tuđom voljom moli svoju volju da u te krugove ne uđe niko od nas. I dalje mole i mole i mole. Mole (za) i Stefana Uroša II Milutina, čija je manastir zadužbina, sagrađena 1312. i 1316. godine.
Pogled
Zadivljen pogled zastaje više meseci na ove talentovane ljude koji se i imenom sa nama dopisuju, a potpisuju se na društvenim mrežama kao Lutak bez niti (Nenad) i Devojka od papira (Milica). Ne idu slučajno jedno uz drugo, kao što ne idu slučajno uz ovonedeljni pregled. „Skromnost je vrat svake umetnosti“ – poručuju da su pisac i umetnik već jedan kontinent. Pišu i fotografišu, misionare dobrotu, Gramziva bašta i Mesečar i marioneta su njihove stepenice kojima se penju na druge kontinente, neke neistražene, a često bih rekla i da silaze do nas. Oni su oslobođeni krugova oko sebe, bar ovih iz Pregleda, ali stvaraju za sve koji to ne mogu ili ne umeju. Nazvala bih ih nekim zajedničkim trećim imenom, ali ko sme nitima i papiru da se umeša u putovanje.
Prepo(r)uka
Kažu da pogled ume da razoruža sve(T). Nije još precizno rečeno čiji pogled. Ili se u izreci misli da svi pogledamo jedni u druge… Pogled u drugog čoveka nije provokacija. Pogled u drugog čoveka je poziv da bude više od čoveka. To nam je rečeno mnogo puta, šta je više od Čoveka.
Danijela Marković
Danijela Marković je pravoslavni teolog i religiolog, a javnost je najviše prepoznaje kao kulturologa. Bavi se promocijom kulture, dijaloga među kulturama, a najpre među ljudima. Oni koji je dobro poznaju kažu da ima lice izoštreno preosetljivošću i obasjano duhovnom intuicijom.
Ta intuicija je dovodi do novih izazova i uvida koje deli sa čitaocima organizujući mnoge kulturne događaje, a u saradnji sa drugim urednicima – i publikacije koje okupljaju imena iz akademskog sveta i njihove radove.
Pored akademskog stvaranja upustila se u vode poezije i proze. Njen stil je istovremeno ozbiljan i lepršav, a sadržaji o kojima govori i piše predstavljaju bogate mozaike ličnih utisaka, multimedijalne sinestezije i široke religiološke erudicije.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar