Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Fotografije: privatna arhiva
Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan 27. septembra (14. septembra po starom klandaru), kao uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos. To je jedan od praznika koji je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, održanog 326. godine.
Istovremeno Krstovdan se slavi i kao uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim, odneo je sa sobom i Časni Krst. Nakon 14 godina, car Iraklije ga je vratio u Jerusalim. Nosio ga je na leđima. Ali, najednom stade, ne mogavši ni korak dalje. Patrijarh Zaharija vide angela koji sprečava cara da u raskošnom odelu ide pod Krstom, i to putem kojim ga je Gospod nosio bos i ponižen. I car u bednom odelu i bos unese Časni krst u hram Vaskrsenja.
Tri krsta
Istorija kaže da je među prvim poduhvatima kojih se sveti car Konstantin Veliki prihvatio pošto je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, bilo je obnavljanje hrišćanskih svetinja u Svetoj zemlji. Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni krst na kojem je 3 veka ranije bio raspet Isus Hrist. Carica Jelena uspela je da od nekog starca dozna mesto gde se nalazi Časni krst – bilo je to mesto na kojem je potom bio izgrađen Venerin hram. Carica je naredila da se to idolsko svetilište sruši i da se na tom mestu kopa.
Posle izvesnog vremena kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst. Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hrist, dosete se da na mrtvaca čija je pogrebna povorka prolazila u blizini polože sva tri krsta. Kada je Časni krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu. Carica Jelena je sa sobom ponela samo deo Časnog Krsta i svete klince, kojima je Isus Hristos bio prikovan za Krst. Po povratku svete carice Jelene iz u Vizantiju car Konstantin načini tri velika krsta i napisa na njima: “IS HS NIKA – Hristos pobeđuje”.
Grožđe i voda
Vratimo se na trenutak carici Jeleni i tome kako je praznik dobio ime. Naime, na vest da je Časni Hristov krst pronađen, sleglo se mnoštvo naroda – svi su želeli da ga dodirnu i celivaju. Oni udaljeniji su želeli makar da ga vide, pa patrijarh Makarije odluči da podigne Krst na jedno uzvišenje. To prvo uzdizanje („vozdviženje“) Časnog krsta dogodilo se 326. godine, a od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti. Narod je, kako kaže hrišćansko predanje, odgovorio patrijarhu molitvom: “Gospode pomiluj”, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
U bogoslužbenom kalendaru SPC praznik je obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik i na taj dan se obavezno posti. Neki vernici toga dana jedu samo gržđe i piju vodu. U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz obred velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštali bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.
Zavetna slava opštine Zemun
Ako se 27. septembra zateknete u Zemunu nemojte da se zbunite svečanom atmosferom u ovoj beogradskoj. Naime, Zemun obeležava kao svoju zavetnu slavu Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan. Svetkovanje počinje svetom liturgijom u u Crkvi Svetog oca Nikolaja Mirlikijskog, a po završetku liturgije kreće litija koja će proći ulicama: Njegoševom, Glavnom, Preradovićevom do Magistratskog trga, dok će se ispred opštinskog zdanja obaviti svečani obred rezanja slavskog kolača.
Dodaj komentar