MediaSfera
Piše: Danijela Marković
Foto: Anđela Grozdanić
Živimo u svetu napisanih pravila i prepisanih reči.
Brzina je nešto čime se ova civilizacija hvali.
Pisana reč ispravlja Reč i sve ono što u početku beše.
Ideja je da zajedno napišemo, iz tri bioskopska ili bilo koja druga reda, tri pasusa i polako čitamo i dođemo do Reči. Obezbedite kartu u bilo kom redu.
Pregled:
Festival hrišćanske kulture počeo je u Zaječaru 14. septembra i trajaće do 21. septembra – osmi po redu i u organizaciji Eparhije timočke. Ove godine je bio posvećen i dokumentarnom filmu i duhovnosti u njima, a pored publike projekcije je pratio i žiri, koji će na kraju dodeliti nagradu najboljem filmu. U danima trajanja festivala organizuju se koncerti, predavanja, radionice, susreti i to na više lokacija od Felix Romulijane, gde je služena Liturgija u ranohrišćanskoj bazilici, a kojom je događaj i započeo, preko Galerije Narodnog muzeja, Pozorišnog muzeja, porte Saborne crkve do Gostoprimnice – mesta koje opravdava svoj naziv – gosti ljude i događaje. Teme koje je ovaj događaj obuhvatio su: Izazovi veštačke inteligencije – pogled iz pravoslavne perspektive, promocija Dnevnika o festivalu, prezentacija organizacije Slovo ljubve iz Bara, prezentacija knjige Aleksandrija, džez koncert, radionica o pravoslavnom ikonopisu i lična svedočanstva o Svetom Nektariju, izložbe i završni koncert festivala. Dugačak je spisak autora i nosilaca ovih događaja i, naravno, vredni su pomena, a njihova imena ćete naći na stranici Festivala i Eparhije timočke. Moja ideja je da naslovima izazovem pažnju i istaknem da ljudi iz svih zajednica o ovim važnim temama sa vremenom (savremenim) promišljaju i tragaju za odgovorima. Kulturu nije niko prisvojio i omeđio. Ovaj festival to i pokazuje, iako u nazivu sadrži hrišćanski, tu je da podseti, glasno kaže i pokaže, da imenuje bez zadrške centar od koga i za koga svet dobija inspiraciju. Festivali su mesto susreta, a naziv hrišćanski nije granica već poziv – predlog da ovaj svet bude kulturni centar smisla.
Pogled:
Zasuti kodovima i kodifikacijom hrane, vazduha i ljudi, pogled se ove nedelje zaustavio baš na jednom drugačijem KOD-u. Ni levi ni desni, stoje u centru, pišu poeziju, okupljaju se čitaju, diskutuju i stvaraju. KOD (naziv projekta) divnih mladih ljudi koji su se okupili i napravili umetnost koja se nosi. Kažu da ko pobedi strah, taj ide napred. Verujemo im da se stvarnost može dekodirati istinom. Ujedno, način stvaranja i proizvod su bunt (mladalački, onaj najpotrebniji i najvažniji za društvo i pojedinca koji raste) koji posebno privlači pažnju, jer stvaraoci ne okreću glavu od onoga što se dešava kao ni od loših pogleda, SAMO nude vedrija rešenja. Ovo su ljudi koji dekodiraju besmisao rečima, pismom i stihovima. Stvaraju kolekciju originalne odeće na kojoj se čita tradicijonalno kao moderno i obrnuto, a zapravo porčuju – Ovde smo i ovde ostajemo, ne uprkos bilo kome i bilo čemu, već u slavu onoga u šta verujemo da će doći.
Prepo(r)uka:
Možda bi neko nazvao i rasuđivanje. Preporuka da na pogled i pregled nikada ne stavljamo pečat pre naslova. Da sinhronizujemo ne mašine, nego ljubav našu za svet i svakog. Nikog ne izuzmemo iz pregleda, pogled zaustavljamo gde (za)stane i dah, a rasuđujemo svakodnevno pre nego što pošaljemo ili pročitamo po(r)uke. Da nas ruke odvoje od mašina koje omamljuju pozivima. Uvek ih možemo ugasiti (nadam se) i poslati glavnu poruku – ovo je stvaran svet za mene. Privilegija koja se ne uči, njome se ne preti, ona je čoveku dar od Boga.
Danijela Marković
Danijela Marković je pravoslavni teolog i religiolog, a javnost je najviše prepoznaje kao kulturologa. Bavi se promocijom kulture, dijaloga među kulturama, a najpre među ljudima. Oni koji je dobro poznaju kažu da ima lice izoštreno preosetljivošću i obasjano duhovnom intuicijom.
Ta intuicija je dovodi do novih izazova i uvida koje deli sa čitaocima organizujući mnoge kulturne događaje, a u saradnji sa drugim urednicima – i publikacije koje okupljaju imena iz akademskog sveta i njihove radove.
Pored akademskog stvaranja upustila se u vode poezije i proze. Njen stil je istovremeno ozbiljan i lepršav, a sadržaji o kojima govori i piše predstavljaju bogate mozaike ličnih utisaka, multimedijalne sinestezije i široke religiološke erudicije.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar