Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Beograd – Grad greha

Ekslozija-maste-jovana-jesic-jpg

MediaSfera

 

 

Svako od nas zna da je Las Vegas grad prepun kockarnica i kladionica. Međutim, ono što ne zna svako je da taj grad koji mnogi zovu i Grad greha takvo ime je dobio, jer je tokom ranih godina 20. veka taj grad bio grad u kojem su prostitutke i alkohol bili dostupni na svakom ćošku. Iako se zvanično zove Las Vegas, i dan danas se zbog lake zabave i kocke koju nudi nezvanično zove Grad greha.




Znajući to, danas mogu da kažem i da je Beograd Grad greha. Iako je naš beli grad dobio ime po čistim i belim fasadama zgrada i kuća, sada, u nedostatku belih fasada, a u ekspanziji kladionica Beograd može da promeni ime u Grad greha.

Svakako da nije najvažnija stvar da imamo čiste fasade, da nemamo ispisane i iscrtane grafite po fasadama i zidovima, ali ako već težimo ka tome da budemo kao Evropske prestonice, onda bi trebalo da se ugledamo na njih. Evropske prestonice čuvaju i obnavljaju istoriju svoga grada – obnavljaju stare fasade i kuće njihovih velikana, ne ruše ih kao što to mi radimo, reciklažni kontejneri su prisutni na svakom ćošku, nigde nema grafita, niti opušaka cigareta, čuvaju istorijski važnu kaldrmu, ne stavljaju asfalt preko nje kao što to mi radimo, sklanjaju beskućnike i prosjake sa ulica, imaju čiste podzemne prolaze, čiste trotoare, parkove, ulice i reke.

No, neću da od ove kolumne napravim spisak predloga za gradonačelnika kako da poboljša grad.

Ali hoću da se pozabavim sve većim problemom našeg društva u celosti, a to su kockarnice i kladionice koje se nalaze na svakom ćošku.

Novak Đoković je pre neki dan na konferenciji za medije u Americi nakon još jedne pobede na US Open-u rekao: Žao mi je što je sport postao biznis, to je kod nas izraženo – mada i drugde – a to su kladionice. One su na svakom ćošku, kao nekada pekare. Postale su deo života, mnogo ljudi se kladi na sport, stavlja sebe i finansijsku situaciju svoje porodice u rizik kladeći se”.

Novak Đoković koji prečesto putuje, koji živi u Evropi i koji jako malo vremena provodi u svojoj domovini primetio je da su kod nas kladionice na svakom ćošku. I mi smo to primetili, ali ćutimo. Ne bunimo se. Ne bunimo se što su u kladionice u blizini škola i da u njih ulaze deca koja imaju ličnu kartu, iako je zabranjen ulaz mlađima od 18 godina. Ne bunimo se što je dozvoljeno da se kockaju oni koji finansijski i dalje zavise od svojih roditelja. Skrećemo pogled kad vidimo komšiju koji izlazi iz kladionice sa punim rukama neuspelih tiketa.

Kladionice i kockarnice su veliki problem. One stvaraju zavisnost koja je gora i od alkohola, i od cigareta i od droge. Čovek koji puši, alkoholiše se ili drogira, ili najčešće sva tri uništava samo sebe, truje se i gasi svoj život. Ali čovek koji se kocka, takav čovek uništava čitavu porodicu. On neće prokockati samo svoju platu, već i ženinu, pa onda i njihovu zajedničku ušteđevinu. Nakon toga će ući u dugove, pozajmljivaće novac od zelenaša kojima nikada neće uspeti da vrati pozajmljeni novac i kamatu koja je ogromna. Kockar će prokockati kuću, izgubiće krov nad glavom, njegova deca će izgubiti krov nad glavom i cela porodica će biti u dugovima bez prostora za život i bez finansija za opstanak.

Svi smo svesni toga, a ipak ćutimo.

Ćute i mediji čije emisije sponzorišu kladionice i kockarnice. Te tako ćuteći ne mogu ništa da kažu protiv onih koji ih sponzorišu. I ne samo da ne mogu ništa da kažu, već ne smeju ni da ukažu na problem. Ne smeju čak ni da prenesu Novakovu izjavu. Ono što je on rekao o kladionicama prenelo je samo par portala i gotovo ni jedna televizija sa nacionalnom pokrivenošću.

Novak je svestan problema i znao je da njegovu izjavu mnogi neće preneti baš zato što zavise od kladionica i kockarnica kao sponzora i to je i rekao: Kladionice su na svakoj televiziji, dominantne su, najbrži način da se zaradi novac. Ili se ne vidi problem ili se zataškava problem, ignoriše. Mislim da je ovo drugo – ljudi su svesni, ali ignorišu. Država ne radi na tome da to reguliše, da se nađe prihvatljiviji model za društvo, za omladinu, za sport. Moramo da se zapitamo u kakvoj okolini će naša deca da rastu”.

Baš tako! Ljudi su svesni, ali ignorišu, a država ne radi ništa po pitanju regulacije tog zla.

Za mene kao Novakovog obožavatelja je strašno što su na društvenim mrežama ove njegove prave reči dočekana na nož od strane ljudi koji verovatno ne izlaze iz kladionica i koji se ne raduju Novakovim pobedama izistinski, već samo zato što im je prošao tiket.

Za mene kao novinara je još strašnije to što mediji nisu preneli ove Novakove važne reči, a nisu ih preneli, jer ne smeju zbog svojih sponzora, nisu ih preneli da ne bi uvredili to zlo i državu koja ništa ne radi po pitanju tako vidljivog i sve prisutnijeg zla u našem društvu.

Za mene kao čoveka, za mene kao običnog građanina, je najstrašnije to što svi ćutimo umesto da ukažemo na problem i da se borimo protiv njega, da se borimo protiv toga da naš beli grad, naš Beograd postane Las Vegas, ne borimo se da naš Beograd ne postane Grad greha, ako to već nije.

 


Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/


Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .