MediaSfera
Piše: Gordana Radisvaljević-Jočić
Foto: Slađana Pantelić
Nedavno je u Narodnoj biblioteci “Stojan Trumić” u Titelu otvorena izloža fotografija Slađane Pantelić “Pristajanje na nestajanje”. Izloženo je 15 fotografija na kojima je, kako autorka kaže, prikazan plamen i pepeo i ono što je od plamena ostalo.
Slađana Pantelić rođena Užičanka. Živi i radi u Novom Sadu. Fotograf, učesnik mnogobrojnih domaćih i međunarodnih izložbi i dobitnik vrednih nagrada. Fotografije su joj izlagane, osim u Srbiji, i u Londonu, Beču, Njujorku, Sloveniji, Poljskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Kini… Nosilac je umetničkog zvanja F1 u Foto savezu Srbije.
“Svetlošću, ne možemo i ne smemo nazivati onaj odsjaj, koji se dizao u noćima dok su gorele biblioteke Aleksandrije, srednjovekovnih manastira i Beograda.
Nakon trijumfa duboke tame, zaodenute u iskre i vatrene jezičke, sledile su duge godine tumaranja u mraku. Knjige koje su nemilice nestajale pred užarenom stihijom, često nikad više ne ugledaše svetlost dana i ne dočekaše radosne oči čitalaca.
Trud kojim su knjige nastajale tokom srednjovekovne epohe, kao i značaj koji su imale, činio ih je ravnim relikvijama. Njihov nestanak u stihijama vremena, oduvek je izazivao osećaj nenadoknadivog gubitka.
Da li su odlaskom iluminiranih stranica u pepeo nestale i sve ideje, misli i uzleti ljudskog duha koji na njima behu ispisani? Ostaje nam da verujemo, da su se u svakoj generaciji pojavljivali umovi sposobni da sačuvaju i prenesu predanje, često ne sluteći iz kojih davnina ono potiče.
Može li plamen biti jači od našeg pamćenja?
Uprkos brizi i vekovnom iskustvu, nestanak knjiga u nekontrolisanim požarima kao i onim inspirisanim najmračnijim porivima, deo je našeg savremenog sveta.
Prebiranjem ugaraka sagorelih kodeksa i tomova retkih knjiga, neće se vratiti ni jedan od izgubljenih listova. Tamo gde je stvaralaštvo odnelo pobedu nad sažaljenjem, započinje epoha novog života i obnove.
Nepristajanje na nestajanje, odgovor je vitalnog duha naroda koji prevazilazi iskušenja pohranjena u prošlosti”, napisao je Darjuš Samii, savetnik Muzeja Vojvodine u katalogu za izložbu „Pristajanje na nestajanje„, koja je posvećena mnogim namerno zapaljenim knjigama da bi se izbrisao duh jednog naroda, njihovo umeće, istorija…
-Ideja za izložbu je potekla od Darijuša Samiia, savetnika Muzeja Vojvodine koji je video par mojih fotografija nastalih posle požara u jednom prolazu u Jevrejskoj ulici. Na njegovu inicijativu smo zajedno uradili još par serija fotografija u kojima smo koristili upravo te izgorele knjige i ponovo ih zapalili da dočarali što bolje priču o nestajanju istih.
Kako su nastajale pojedine fotografije?
S.P: Prve fotografije su nastale u prostoru na kome je bio požar, a neke smo uradili u katakombama gde smo palili ostatke nagorelih knjiga tako da smo silom prilika bili „piromani“.
Koliko je u faktor sreće presudan kada je reč o fotografiji?
S.P: Kao i u svemu i u stvaranju fotografije je potrebna mrvica sreće. Dok u glavi kreiraš fitografiju prolaznik se nađe tamo gde si ti zamislio, da baš tada jato ptica proleti, dete za balonom potrči, devojka se na ledu pokliza….
Fotografija je za tebe…?
S.P: Fotografija je za mene poseban svet u kome dišem punim plućima dok hodam ulicama grada, nekim divljinama i prostranim ravnicama. Ona je tren u kome želim da sačuvam lepotu reke, osmeh oka, šaru leptira… Fotografija su ljudi koje srećem i sa kojima se družim.
Radiš dizajn korica za nekoliko izdavačkih kuća. Šta je najvažnije u procesu stvaranja korica za jednu knjigu?
SP: Dizajn korica je usko povezan sa fotografijom jer i fotografiju često kreiramo kao i korice a pri tom puno fotografija se nađe na naslovnicama.
Najvažnije u procesu stvaranja korica je kao prvo pročitati bar deo rukopisa da bi znali šta treba prikazati potencijalnim čitaocima, čime im privući pažnju i uz naslov dočarati sadržaj iste.
Šta je to što zaokuplja tvoju pažnju?
S.P: Moju pažnju zaokuplja lepota trena koja pokrene emociju.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar