MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Obožavam filmove i serije, naše, ali i strane. Generalno, obožavam glumu kao vrstu umetnosti, bilo da je gledam na pozorišnim daskama ili na bioskopskom platnu, ili kod kuće na TV-u ili na laptopu u svojoj sobi.
I tako je čini mi se od kako znam za sebe.
Još kao mala sam sa roditeljima gledala sve naše kultne serije i filmove, a sećam se da je prvi film koji sam odgledala bio “Lajanje na zvezde”, jer je to jedan od retkih naših filmova koji nema ne samo eksplicitne scene, već nema ni jednu jedinu psovku.
Zanimljivo je to da mi se nikada nije svideo ni jedan naš glumac do te mere da se zaljubim u tu njegovu ulogu, u lika koji igra, dok je to bio čest slučaj kada su bile u pitanju strane serije i filmovi.
Dok sam bila u osnovnoj školi svaki slobodan trenutak sam koristila za gledanje pretežno američkih serija i filmova. Noću sam krišom, pod jorganom i sa najtišim zvukom na laptopu gledala tada popularne američke serije koje su imale bezbroj sezona i epizoda, a svaka se završavala tako da ne možete da ne pustite sledeću. To sam radila krišom, da me roditelji ne čuju, jer su se oni jako ljutili kada noć koja je za spavanje, ja je provodim budna zureći u ekran.
Tada, dok sam još bila učenica osnovne škole, gledala sam jednu krimi, tinejdžersko – dramsku američku seriju koja je bazirana na serijalu romana popularnog američkog pisca. Svi u školi su je gledali i po ceo dan bismo pričali o njoj.
U njoj se glavna junakinja zabavlja sa jednim lepim, finim i pre svega dobrim momkom. On je brižan, nežan, romantičan, pristojan, fin, učtiv… Naravno, ima i on po neku lošu osobinu, ali su one gotovo neprimetne, jer iz njega isijava dobrota.
Naravno, ja sam bila njihov fan. Navijala za njihovu televzijsku ljubav i nadala sam se da će njihova ljubavna priča trajati to kraja serije i da će imati lep završetak. Tada sam i ja želela da jednog dana imam baš takvog dečka.
No, da se vratimo na seriju.
Glavna junakinja i tako reći muškarac mog života su raskinuli, a ona je započela emotivnu vezu sa čovekom koji je sušta suprotnost njenom bivšem dečku. Taj njen novi dečko je ciničan, ironičan, drzak, bezobrazan… Doduše i on je lep, jako je seksi, zna da flertuje, između njih dvoje se stalno oseća seksualna tenzija koju on projektuje i na gledaoce, ali u suštini njihova veza je dosta toksična. A i u poređenju sa njenim prethodnim momkom on je bad guy, odnosno loš momak.
U školi su bile devojčice koje su ipak bile fan njihove “epske” ljubavi, ali je bilo i nas koje smo bile izričito protiv njega, jer je on loš, a navijale smo naravno za vezu nje i njenog prvog dečka, koji je dobar.
Nedavno, na TV-u vidim najavu da će ta serija početi uskoro da se emituje. Tinejdžerka u meni počela je da skače od sreće i ja sam morala da ispunim maloj meni želju da svoju omiljenu seriju gledam na velikom ekranu, uz zvuk normalne jačine i uz kvalitetnu sliku.
Počela sam ponovo da gledam tu seriju i zaludela se njome ponovo. Onda sam istraživala glumce i tu seriju na svom pretraživaču, ali i na društvenim mrežama. Uglavnom, ta serija je u Americi i dalje jako aktuelna i gledaju je i nove generacije, ali i one nešto starije. Mesto u kom je serija snimljena pretvoreno je može se reći u muzej i ceo grad živi od turista, od tinejdžera i njihovih roditelja koji dolaze u to mesto zbog opsesije tom serijom.
No, to nije toliko važno.
Ja gledam tu seriju, doduše ne redovno, najčešće u prolazu ili dok radim nešto drugo slušam dijaloge mojih omiljenih likova. Iako sam od tad pogledala još bezbroj serija, ova serija mi i dalje spada u deset omiljenih serija svih vremena.
Uglavnom, danas, kada seriju gledam gotovo deset godina kasnije i kada su se mnoge stvari u mom životu promenile, a tu pre svega mislim na to da sam odrasla i sazrela, ja više “ne navijam” za glavnu junakinju i tog prvog, dobrog dečka, već “navijam” za nju i tog lošeg dečka i taj bad guy mi se jako dopada, sviđa mi se i baš me privlači.
I tu dolazimo do glavnog pitanja koje mi se mota po glavi danima, a to je zašto me privlači bad guy koji osim fizičkog izgleda nema ništa dobro, a ne privlači me dobar momak?!
Naravno da znam da je sve to fikcija i da su to samo njihove uloge i da to nisu realne stvari, kao što nije realno da me privlače ti glumci koji sada u prekookeanskoj Americi imaju više od 40 godina i svoje žene, decu i porodice…
Ali ja se zbog toga što mi se dopao taj bad guy osećam kao da sam razočarala malu sebe, kao da sam srušila sve svoje snove i nadanja u pogledu savršenog muškarca za mene.
Dugo sam razmišljala o tom pitanju i došla sam do zaključka da me je taj fiktivni loš momak privukao zato što danas najčešće srećem i upoznajem te loše momke, pod tim da su loši ne mislim na to da su robijaši, secikese i narkomani, već mislim na to da imaju loše osobine da su grubi i škrti sa rečima, da su cinični, bezobrazni, samoživi i drčni.
Danas je mnogo realnije da ćemo sresti takvog tipa, a ne onog dobrog, brižnog i romantičnog. Ipak, iako je situacija takva, ne treba da prestanemo da maštamo i da tražimo takvog, ne treba da spuštamo kriterijume i da prihvatamo loše momke, jer je njih najviše i najčešće njih srećemo. U moru loših momaka, ako smo mi dobre duše naći ćemo biser koji je sličan nama, naći ćemo muškarca koji ima lepe i dobre manire, koji je brižan, nežan i dobar prema nama.
Ja ću nastaviti takvog da tražim, a što se serije tiče, još malo ću je gledati samo da bih obradovala malu mene, malu Jovanu.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar