Književnost

Nova knjiga Ljubomira Erića u izdanju Arhipelaga Knjiga o Frojdu

MediaSfera

 

 

Nova knjiga Ljubomira Erića o Sigmundu Frojdu objavljena je u izdanju Arhipelaga. Knjiga Sigmund Frojd: Život sa strahom od smrti (1920-1939) treća je knjiga u velikoj Erićevoj istraživačkoj i naučnoj seriji o životu i delu Sigmunda Frojda. Dok se u prve dve knjige bavio ranim i srednjim Frojdom, Ljubomir Erić se u ovoj trećoj knjizi posvećuje poznom Frojdu. Erić u novoj knjizi predstavlja najvažnije životne i intelektualne događaje u poslednjih dvadeset godina Frojdovog života.




Obeležen u životu zajednice kojoj je Frojd pripadao dramatičnim posledicama Prvog svetskog rata, velikim protivrečnostima koje otvaraju dvadesete i tridesete godine XX veka, sve do Frojdovog odlaska u emigraciju posle uspona nacizma i anšlusa Austrije Trećem Rajhu, a u privatnom životu ličnim gubicima i iskušenjima starosti, ovaj period je, kako pokazuje Erićeva knjiga, obeležen i važnim Frojdovim delima i istrajnim radom na definitivnom oblikovanju psihoanalitičke teorije. „Bio je to veličanstven zaključak jednog veličanstvenog života“, rekao je u posmrtnom govoru Frojdov prijatelj veliki pisac Štefan Cvajg.

U ovom periodu Frojd je ključna figura psihoanalitičke zajednice, dok je psihoanaliza cenjena, uticajna i nova psihološka nauka. Erić pokazuje kako strah od smrti pokreće Frojda da dopuni svoju psihoanalitičku teoriju tako što će u nju, pored pitanja seksualnosti, uneti i pitanje straha od smrti. To otvara veliku teorijsku prekretnicu usled koje psihologija dobija nove sadržaje. Uvođenje nagona smrti u psihoanalitičku teoriju postalo je, kako pokazuje Erić, trajan izvor rasprava i kontroverzi koje se na snažan način obeležile psihoanalitičku i uopšte intelektualnu zajednicu u protekih stotinu godina.

– Način kako je Frojd uveo strah od smrti u psihoanalitičku teoriju nije bio očekivan, a još manje uobičajen, išao je preko sveobuhvatne promene teorije koja je iznenadila najveći broj psihoanalitičara. Oni su smatrali da je psihoanaliza kao teorija već bila potpuno uobličena, bez potreba da se bilo šta doda ili oduzme. Zapravo, Frojd je znao da je u teoriju neophodno uvesti agresiju, destrukciju, razaranje, odnosno smrt i strah od smrti, jer bi bez toga psihoanaliza bila nepotpuna i ne bi odgovorila na istorijski izazov filozofa koju su o ljudskom umu uvek razmišljali uvažavanjem dihotomije – eros nasuprot tanatosu – piše Ljubomir Erić.

Zaokružujući sliku jednog neobičnog i uzbudljivog života ispunjenog velikim delima i velikim ličnim dramama, knjiga Ljubomira Erića Sigmund Frojd: Život sa strahom od smrti (1920-1939) pokazuje da je pozni Frojd jedna od najvažnijih figura XX veka. Erićeva knjiga otkriva i predstavlja nesvakidašnjeg čoveka i neponovljivo naučno delo.

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .