MediaSfera
Tekst i fotografije: Ivana Dukčević
Pre nekoliko godina, naišla sam na fotografije juga Peloponeza – istorijskog poluostrva u obliku raširene šake s palcem i tri dugačka prsta, bez kažiprsta, i videla pejzaže toliko jedinstvene, koje nigde na obali Grčke nisam pre videla.
Na putovanju, posetila sam turistički nedovoljno poznate predele, delove obale Grčke bez hotelskih kompleksa i masovnog turizma, prelepa ruralna mesta na „srednjem prstu“ Peloponeza – poluostrvo Mani – čije delove ni Turci za skoro šest vekova koliko su vladali ovim prostorima, nisu osvojili. Pejzaži Manija liče na one Jonskih ostrva (naročito Krfa), s prirodom nalik onoj na srednjem i južnom Jadranu, i u severnom delu podsećaju na predele Toskane u Italiji.
Trideset pet kilometara južno od Kalamate, sedišta regije Mesinije, na severu Manija nalazi se romantični gradić Kardamili. Obala čija priroda podseća na Krf, a plaže na na srednji Jadran i čemprese severne Italije (jedna od njih, podsetila me je na Kraljičinu plažu u Miločeru), privukla je najčuvenijeg britanskog putopisca, Ser Patrika Li Fermora (1915-2011), da u Kardamiliju sazida kuću, i za sebe i suprugu, fotografkinju Džoan, sredinom 1960-tih napravi privatno utočište.
Zbog učešća u oslobađanju Krita od Nemaca u Drugom svetskom ratu, boravka u Kairu kao ratnog agenta, i zbog toga što je kao osamnaestogodišnjak, 1933. pešice proputovao Evropu – od Engleske do Istanbula, Fermora opisuju kao kombinaciju Džejmsa Bonda, Indijane Džonsa i Grejema Grina.
U letnjikovcu, bračni par proveo je poslednje decenije života, usput gosteći najčuvenije stvaraoce druge polovine XX veka. S obzirom da nisu imali potomstvo, nakon smrti, supružnici su imanje zaveštali Benaki muzeju u Atini, i ona je danas u vlasništvu Stavros Nijarhos fondacije. Grčka je kuću pretvorila u muzej i proglasila je kulturnom baštinom, otvorivši je za posete 2019. godine.
Godine 2013, kuća je ponovo privukla pažnju, kada je poslužila kao deo scenografije poslednjeg filma iz čuvene trilogije američkog režisera Ričarda Linklejtera “Pre ponoći” (2013), sa Itanom Houkom i Džuli Delpi u glavnim ulogama. Prema rečima poslednje kućepaziteljke i kuvarice letnjikovca Fermorovih koju sam upoznala tokom posete ovoj kući, treći i poslednji film iz trilogije, snimljen je za samo dve nedelje, a vodič koji me je proveo kroz kuću objasnio je i da su cene iznajmljivanja ove kuće izuzetno visoke.
Pred sam početak pandemije koronavirusa, kuću su leti krenuli da iznajmljuju po ceni od 6000 evra, dnevno. Manjak potražnje zbog epidemije oborio je cenu, i dnevni najam danas iznosi 3000 evra. S obzirom da je gotovo u kontinuitetu izdata tokom čitavog leta (jun-oktobar), poseta kući je moguća isključivo ponedeljkom, samo između 12 i 13 h, kada se imućni gosti mole da siđu do privatne plaže, kako ih posetioci tokom sat vremena ne bi remetili u njihovom miru.
Tekst i fotografije delo su autorke knjige “Umetnost putovanja II”
Zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar