MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Viđam se sa dragim ljudima ovih dana vrlo često. Ne idem van grada ovog leta, pa koristim priliku da se vidim, ispričam i provedem vreme sa najdražim, najbližim ljudima, ali i sa onima sa kojima tokom godine ne stižem da se vidim zbog obaveza koje imam i ja, ali i oni.
Kroz pitanja kako su oni, kako su njihovi roditelji, ista pitanja dobijam i ja, često zaborave da meni ne mogu da uzvrate pitanjem “kako su tvoji roditelji?” pa na polovini već izgovorene rečenice se zaustave i preformulišu je u “kako je tvoj tata?”, nakrive glavu i upute pogled žaljenja ili razumevanja. Meni to ne smeta, navikla sam, ali ipak uz odgovor da je tata dobro uputim pogled ka nebu i trepnem u nadi da je i mama tamo gore dobro.
Kada pređemo sva ta pitanja o porodici, fakultetu, poslu, inflaciji i strahovima usledi i obostrano pitanje “a kako ljubav?” aludirajući isključivo na partnersku. Kod nekih je sve super, duga veza, uživanje i planovi za budućnost. Kod drugih je veza na staklenim nogama ili prebolevaju raskid. Kod trećih, dragih mi ljudi, veza je tek počela, pa je tu i doza ogromne zaljubljenosti i očaranosti, ali i obazrivosti. Neki četvrti ljudi flertuju i stvaraju pogodno tlo za razvoj veze.
A kod mene… Ništa. I već dugo je tako. I ja sam okej sa tim. Ali nisam okej sa tim da me sažaljivo gledaju i pitaju “a što ne nađeš nekoga?” pa ispada ili da ne želim ili da sam nesposobna.
Mada možda su i u pravu. Ja sam veoma zatvorena osoba, a i ne znam da flertujem što znači da sam oko sebe nenamerno postavila neki odbrambeni štit ili mehanizam i na taj način odbijam sve one koji pokušaju da mi priđu.
Volim svoju slobodu, samoću, zovite to kako god hoćete, ali ipak daleko više od toga volim i želim da se kraj nekoga sklupčam, da se sa nekim smejem, da šetamo, gledamo filmove i da me neko čvrsto drži za ruku. Želim i ja isprepletane prste, ruke koje će kliziti niz moje telo, šake koje će zgrabiti moje kukove… Želim i ja da sa nekim sanjam zore i da imam noći pune smeha, uzdaha i zagrljaja. Volela bih i ja da imam nekoga kraj koga mogu biti slaba i kome uvek mogu da verujem, a ne stalno da sumnjam. Volela bih da se pojavi neko ko će umiriti moje luckaste, ali i realne strahove.
Volela bih da sledeći put kada me neko pita “a kako ljubav?” ja kažem “odlično! Još upoznajemo jedno drugo, poštujemo se i volimo”. Volela bih da tako bude, a da li će tako biti videćemo.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar