MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić, master komunikolog
Foto: Milorad Milanković
Juče je moj Aleksandar napunio 14 godina i tako se namestilo da nismo proslavili njegov rođendan na dan pošto je sa drugarima na letnjim košarkaškim pripremama. Njemu je lepo, to znamo. Nama je čudno. Okej, slavićemo kada se vrati… nego razmišljam, osvrnula sam se na uspomene i stare slike… Ne toliko stare, pre 14, 13, 12, 10… godina i razmišljam kako nas vreme menja. Godine se nižu kao perle… Oni rastu a mi starimo. Oni će stariti a nas jednog dana neće biti. C’est la vie.
Listam fotografije… Nas troje na moru – mama, tata i Aki, potom mi na krštenju, ja sa Akijem na planini, pa na plaži, čitamo knjige, sankamo se, jaše konja, skija, pliva, grli mlađu sestru, gleda tek rođenog brata, peca sa tajkom, pozira sa zmijom oko vrata, slavimo rođendane… More divnih fotografija i bujica sećanja naviru. Obožavam da ih gledam. Razmišljam…
Devet meseci dva srca su kucala u meni, prvi njegov pogled sam ja ukrala, prvi njegov udah videla, čula prvi plač, privila ga na grudi, osetila njegom miris taj bebeći najčistiji i najdivniji na svetu, otkrila boju njegovih predivnih plavih okica, mekoću paperjaste kože, osetila tu neverovatnu ljubav deteta prema roditelju, pratila njegove prve korake, reči… prvo je izgovorio – MAMA. Naježila sam se…
Maja i Laza su prvo rekli – TATA. Prvo dete je nekako mamino dete, bar u mom slučaju. To prvo dete, u mom slučaju silno priželjkivani sin, zauzima posebno mesto u srcu, duši, životu… Verujem i da sam rodila, kojim slučajem devojčicu, isto bih osećala, jer to je prvi, jedinstveni i neponovljivi doživljaj svake žene kada se po prvi put ostvari kao majka. Tada ne znate šta vas čeka, ne znate kakva osećanja će da vas obuzmu, niste ni spremne na sve što vas je snašlo, radite po instiktu i osećaju… imala sam sreće, moj osećaj je bio predivan i iskustvo kao i saznanje da sam svetu podarili još jedan život…
Nešto neopisivo poput čuda. Tada sam mogla bez megafona glasno da se pohvalim celom svetu – ej ljudi, rodila sam čudo, ovo je nešto potpuno neverovatno, nestvarno i toliko moćno. Takav sam filing imala. Ponovio se drugi i treći put. Veza majke sa svakim detetom je posebna, kako je svako dete drugačije tako je i ta veza drugačija. Zajedničko im je što, iako nevidljive, te veze ostaju neraskidive. Apsolutno ništa na svetu ne može da je prekine, pa čak ni smrt. To je nit koja povezuje dve duše, ne vidimo je a znamo da postoji.
Kako znam? Jednostavno, znam. Moje majke nema a deo nje živi u meni i taj deo nije tako mali. To je izgleda bio neki ogroman deo njene duše koji je želela da mi ostavi u amanet. Uspelo joj je, a nisam verovala. Sad znam. Živi kroz mene, brata i našu decu! Sedmoro izaslanika vođeni rukom njene duše koračaju ovim svetom i koliko će ih još biti… ipak, živi!
C’est la vie.
Još četiri godine i slavićemo našem prvencu, prvorođenom princu, punoletstvo… nek‘ nam je samo živ i zdrav, srećan i lep likom i delima!
Raduje se rođenjima i rođendanima…
Raduje se životu i pozdravlja vas,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar