Diktafon

Dr Jasmina S. Ćirić: Ne postoji nijedna sačuvana freska koja prikazuje Vojislavu Tribaldu Kastriot

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Hadzi Marko Vujičić/ pirvatna arhiva Jasmina S. Ćirić

 

 

Premijer privremenih kosovskih institucija Aljbin Kurti sastao se sa papom Franjom u Vatikanu prošle nedelje, a uz saopštenje o ovoj poseti Kurti je na društvenim mrežama objavio fotografiju na kojoj se vidi kako papi pokazuje reprodukciju freske u publikaciji koju je doneo na poklon. Istoričar umetnosti dr Jasmina S. Ćirić,  kaže da je po svoj prilici u pitanju publikacija koja je upriličena za taj susret i da je vrlo verovatno koncipovana tako „da promoviše tzv. kosovsko nasleđe“, ali da je na fresci prikazana Sveta carica Jelena, majka Konstantina Velikog, kao i da se freska nalazi u manastiru Lesnovo u Severnoj Makedoniji, zadužbini srpskog vlastelina.




Na zvaničnom Twitter profilu Albina Kurtija, kao i u većini medija koji su preneli sliku, primećuje se trenutak kada Kurti pokazuje papi Franji knjigu. Na desnoj strani te knjige nalazi se neprofesionalno odštampana reprodukcija freske za koju albanski istoriografi tvrde da je reč o portretu Vojislave Tribalde Kastriot. Istoričari umetnosti i poznavaoci srpskog srednjovekovnog slikarstva lako prepoznaju detalje koji su karakteristični za freske srpske vlastele. Konkretno, freska prikazuje Svetu Caricu Jelenu, majku Konstantina Velikog, kaže dr Jasmina S. Ćirić, docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Da li je reč o zvaničnoj poseti Kurtija Vatikanu? Sveta stolica ne priznaje tzv. Kosovo?

J.Ć: U proteklim danima smo mogli videti nekoliko fotografija koje su zabeležile trenutak susreta između pape Franje, vođe Rimokatoličke crkve, i premijera privremenih prištinskih institucija, Albina Kurtija. Ove slike su svedočanstvo razgovora koji su njih dvojica vodili, ali treba istaći da se radi o susretu koji nije zvanična audijencija. Ali šta se zapravo dešava kada se papa sretne sa predstavnikom države koju Vatikan ne priznaje? Odgovor je vrlo jednostavan: taj susret neće biti evidentiran na listi zvaničnih sastanaka. Niti je o ovom susretu izveštavano u dnevnim vatikanskim novinama „L’osservatore Romano“, niti se nalazi na zvaničnoj listi papskih prijema „Udienze“ na veb stranici Vatikana za 21. i 22. jun 2023. godine (videti linkove:

https://press.vatican.va/content/salastampa/it/bollettino/pubblico/2023/06/21/0461/01026.html

https://press.vatican.va/content/salastampa/it/bollettino/pubblico/2023/06/22/0465/01030.html

Stoga, možemo zaključiti da se ovaj susret odigrao putem diskretnih i privatnih kanala, ali da ovo nije bio zvaničan prijem koji je bio uključen na listi svakodnevnih susreta pape.

Zanimljivo je da se  manastir Lesnovo, koji se prikazuje kao deo kulturne baštine Prištine, nalazi na teritoriji Severne Makedonije.

J.Ć: Lesnovo je odabrano usled pogrešnih interpretacija pomenute freske koja pripada zidnom slikarstvu ovog hrama. Crkva u manastiru Lesnovo posvećena je Arhistratigu Mihailu, nalazi se na kraju sela Lesnova, na obroncima Osogovske planine, jugoistočno od Skoplja. Sačuvan je znatan deo živopisa ovog hrama.

Crkva je podignuta sredinom 14. veka na mestu starog hrama, kao zadužbina Jovana Olivera, koji je bio vlastelin u vreme vladavine kralja, a kasnije cara Dušana. Jovan Oliver je postepeno napredovao kroz društvene i crkvene titule, dostigavši najviši rang despota. Godine 1341. sagradio je hram, koji je nekoliko godina kasnije, tačnije 1346/7, živopisan. Jovan Oliver je takođe dao ovaj hram kao prilog manastiru Hilandaru. U lesnovskom narteksu nalazi se i čuvena freska srpskog cara Dušana, koja se smatra jednom od najimpresivnijih među očuvanim freskama u manastirima. Dimenzije ove freske su skoro 3 metra.

Strane privremenih kosovskih vlasti i njihovih istoričara su jasno odabrale pomenutu fresku iz Lesnova zato što već godinama na društvenim mrežama preovladava pogrešna interpretacija da je reč o portretu majke Skenderbega. U stvari, freska je nedvosmisleno zloupotrebljena u svrhu diskurzivnog oblikovanja i konstruisanja novog kosovskog identiteta, kao i stvaranja osnove Kurtijevog „kosovskog“ nasleđa. Ne treba zaboraviti, kult Skenderbega je od izuzetnog značaja za novi diskurs takozvane države Kosovo. Kosovski Albanci posebno koriste Skenderbega u izgradnji kolektivnog nacionalnog identiteta.

Manastir-Lesnovo-foto-Jasmina-Ciric-1-min.jpg
Manastir Lesnovo

Da li je predstavljanje manastira Lesnovo kao dela baštine Prištine marketinški trik ili svesna manipulacija istorijskim činjenicama?

J.Ć: Svakako je manipulisanje istorijskim činjenicama. Poznavaoci srpskog srednjovekovnog slikarstva dobro su upoznati sa temama i idejama zidnog slikarstva Lesnova, osobito sa freskama koje prikazuju istorijske teme ili ličnosti od izuzetnog značaja za hrišćanski svet.

Budući da je došlo do zamene identiteta i pogrešnih interpretacija,  istina je da ne postoji nijedna sačuvana freska koja prikazuje Vojislavu Tribaldu Kastriot kako tendenciozno pokušava da prikaže Kurti koristeći fresku koja se ni na koji način ne može povezati sa poreklom Skenderbega. Vojislava nikako nije albanskog porekla, uprkos čestim navodima u albanskoj istoriografiji (kao i na stranim jezicima na Wikipedia stranici koja ponekad nema navedene relevantne istorijske izvore na koje bi zainteresovani čitalac mogao da se osloni). Prema nekim recentnim istraživanjima, pripadala je Brankovićima, budući da su Brankovići vladali oblašću oko Pologa u današnjoj Republici Severnoj Makedoniji. Postoje zapisi koji ukazuju da je ona bila kćerka Grgura Brankovića, vlastelina Pologa, i Teodore, verovatno Hlapen.

Car Konstantin i carica Jelena, severna strana zapadnog zida naosa Lesnova

Ko je napisao i kada je objavljena monografija o manastiru Lesnovo?

J.Ć: Monografiju o manastiru Lesnovo, pod nazivom „Manastir Lesnovo. Istorija i slikarstvo“, napisala je naučna savetnica u penziji, dr Smiljka Gabelić. Monografija je objavljena u Beogradu, 1998. godine, u izdanju „Stubova kulture“, kao deo edicije „Monografije“. U ovoj monografiji, dr Smiljka Gabelić se bavi istorijom i slikarstvom manastira Lesnovo, pružajući detaljan uvid u istorijske podatke, arhitekturu, plastični ukras i zidno slikarstvo ovog značajnog hrama. Takođe, u monografiji su dati i arhitektonski crteži lesnovske crkve kao i prilog o anahoretskim staništima u okolini Lesnova. Dr Smiljka Gabelić je posvetila godine svog istraživanja i rada na Lesnovu, istražujući i otkrivajući različite aspekte ovog izuzetnog spomenika kulture. Njen rad je doprineo boljem razumevanju zidnog slikarstva Lesnova i njegovog mesta u okviru vizantijskog kulturnog kruga.

Ktitorska freska iz Lesnova

Ovo nije prvi slučaj prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa. Na udaru su i Dečani.

 J.Ć: Reč je o slučaju falsifikovanja istorijskog i kulturnog identiteta Dečana ali i još nekih hramova poput Gračanice, na zvaničnoj stranici za promovisanje turizma takozvane države Kosovo. Naziv stranice je ,,Istraži Kosovo” (Explore Kosova) gde se svakodnevno sprovodi preimenovanje spomenika I zamena duhovnog identiteta kulturnog nasleđa. Stranicom rukovodi fotograf Bujar Gaši, višestruko nagrađivan od strane Ambasade Norveške, USAID I sl. Sporne su interpretacije hramova, zanemarivanje sačuvanih ktitorskih portreta koji nedvosmisleno pokazuju i dokazuju ktitorstvo.

Imajući u vidu da sam   na renomiranim univerzitetima poput Univerziteta u Lajden-u i La Sapienza,  prošla kroz dva specijalistička programa posvećena zaštiti kulturnog nasleđa u opasnosti težim da primenim stečeno znanje u stručnom radu. U tom kontekstu, važno je napomenuti da se neizostavno i u međunarodnim programima obuke za zaštitu kulturnog nasleđa u opasnosti detaljno upoznajete sa  zakonskim aspektima koji se odnose na spomenike na svim područjima označenim kao zona konflikta, uključujući i Kosovo i Metohiju. Imajući sve to u vidu moguće je zaključiti da:

  1. Tekst na stranici „Explore Kosovo“ predstavlja direktno falsifikovanje istorijskog i kulturnog identiteta Manastira Dečani, što je u suprotnosti sa svim validnim zakonskim aktima zaštite nasleđa. Ovo je samo jedan od primera zatiranja spomeničkih materijalnih dokaza o vekovnom nastajanju i usponu srpske države i duhovnosti na tlu Kosova i Metohije.
  2. Postoji više zakonskih akata, kako na međunarodnom, tako i na nacionalnom nivou, koji predstavljaju pravni osnov po kojem je Republika Srbija jedina pozvana da štiti, obnavlja i čuva svoju kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji.
  3. Neotuđivo pravo vlasništva zemljišta i građevina kao pravni osnov (gotovo 80 procenata registrovanih kulturnih dobara Srbije su u vlasništvu Srpske Pravoslavne Crkve i Republike Srbije).
  4. Konvencija za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba iz 1954. godine, poznata i kao Haška konvencija.
  5. Vankuverska deklaracija iz 1976. godine koja brani pravo svake zemlje „da sa punim suverenitetom bude baštinitelj svojstvenih kulturnih vrednosti koje su plod cele njene istorije. To je pravo svake zemlje, jer se njena prošlost, sadašnjost i budućnost identifikuju sa njenom kulturnom baštinom“.
  6. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, aneks 2, tačka 6 kojom se utvrđuje „održavanje prisustva na mestima srpske baštine“.
  7. Zajednički dokument SRJ i UNMIK-a kojim se potvrđuje: „Volja za primenom relevantnih odredbi Haške konvencije“.
  8. Praktična primena zaštite i očuvanja kulturnih dobara na osnovu Evropske konvencije o očuvanju arhitektonske baštine iz 1985. godine.
  9. Zakon o zaštiti spomenika kulture za Kosovo i Metohiju iz 1977. godine.
  10. Zakoni od pre 22. marta 1989. godine koji se primenjuju na Kosovu i Metohiji u saglasnosti sa naredbom UNMIK-a broj 1999/24.
  11. Srpski pravoslavni manastir Dečani uvršten na Listu sedam najugroženijih mesta kulturne baštine u Evropi 2021. godine. U saopštenju Europa Nostra ističe se da se „manastir Dečani povremeno suočava sa neosnovanim pokušajima revizije kulturnog i istorijskog identiteta verskog nasleđa, tendencijom koja nije u skladu sa evropskim i međunarodnim principima tačne istorijske i umetničke interpretacije istorijskih spomenika i lokaliteta kulturnog nasleđa“. To potvrđuje potrebu za posebnom pažnjom i zaštitom ovog značajnog nasleđa.

Samo poštovanjem međunarodnog prava, zakonodavstva o zaštiti kulturnog nasleđa i promocijom istinske istorije, možemo obezbediti integritet i očuvanje ovog dragocenog srpskog kulturnog blaga. Ukupno uzev, svi detalji izneti na stranici „Istraži Kosovo“, masovnost pregleda, komentari, ukazuju da se suočavamo sa svojevrsnim fenomenom (pre)oblikovanja stavova.

Sveta carica Jelena

Carica Jelena, takođe poznata kao Sveta Jelena, bila je vizantijska carica koja je živela u 4. veku. Rođena je oko 250. godine u rimskoj aristokratskoj porodici. Udala se za budućeg rimskog imperatora Konstantija Hlora. Njihov sin, Konstantin Veliki, postao je jedan od najznačajnijih rimskih careva.Carica Jelena je imala izuzetno važnu ulogu u hrišćanskoj kulturi, a posebno u širenju hrišćanskog kulta relikvija. Iako se prema nekim izvorima verovalo da je bila hrišćanka pre udaje za Konstantija, njen sin Konstantin je postao prvi rimski car koji je  prihvatio hrišćanstvo kao zvaničnu religiju. Značajno je da je upravo Sveta Carica Jelena pronašla relikvije Časnog Krsta.

Carica-Jelena-detalj-severna-strana-zapadnog-zida-naosa-Lesnova-min.jp
Carica Jelena, detalj, severna strana zapadnog zida naosa Lesnova

Ona je zaslužna za izgradnju crkava i svetilišta na mestima koja su bila neposredno povezana sa Hristovim životom i Stradanjem. Najpoznatiji primer je crkva Svetog Groba u Jerusalimu.

Ikonografski posmatrano, najčešće je naslikana uz svoga sina Svetog Cara Konstantina. U srednjovekovnom slikarstvu, naročito u vlasteoskim zadužbinama srednjovekovne Srbije primećuje se da se predstave Svete Carice Jelene i Svetog Cara Konstantina slikaju uz ulazne konstrukcije, uz portal, na primer između priprate i naosa i to sa severne strane zapadnog zida naosa. Važno je naglasiti da ima i varijacija kada je u pitanju mesto gde su naslikani, što je ponekad određeno odgovarajućim rasporedom prostornih jedinica hrama.

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .