MediaSfera
Fotografije : Časlav Vukojičić
U organizaciji Instituta za studije culture i hrišćanstava i Doma omladine Beograda i saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu nedavno je odžano peto u nizu, predavanje u okviru ciklusa TEOLOGIJA I ARHITEKTURA: Kaba u islamskom predanju. Tribinu je otvorila Danijela Marković sa Instituta za studije kulture i hrišćanstva koja je predstavila koncept ciklusa i uvodno govorila o tribini.
O nazivu Kaba, varijantama naziva, simbolima i ontološkoj pozadini Kabe i njene percepcije u islamskom društvu, detaljno i nadahnuto govori je dr Muamer Halilović, šef Grupe za religijsku civilizaciju Centra za religijske nauke „Kom“.
Filozofsko – teološko- književno – istorijsko – arhitektonsko čitanje ovog prenoćišta, duhovnog utočišta i uspinjanja ka Bogu dalo je mnoge odgovore ali i postavilo nova pitanja o mestima susreta sa Bogom, drugim čovekom u savremenom svetu.
Kaba, odnosno Ka’ba, osnovno je svetilište u islamu i označava glavni simbol islamskog godišnjeg hodočašća u Meki. Dobila je naziv na osnovu vizuelnog izgleda – ka’ba u arapskom jeziku označava kocku, a ovo zdanje ponajviše podseća na to geometrijsko telo. Ipak, ovo joj nije jedini naziv. U dva slučaja koristi se naziv „Bajt“ – jednom kada se ističe da je ona „al bajt al altik“, odnosno „oslobođeni dom“, drugi put kada se spominje da je ona „al bajt al ma’mur“, odnosno „uređeni dom“. Reč „bajt“ je u arapskom jeziku najpre označavala prenoćište ili noćno utočište, ali je kasnije obuhvatala sve oblike utočišta i doma, i tako se vrlo često koristila kako bi označila i duhovna čovekova utočišta. Otuda i ova dva naziva – oslobođeni dom ili utočište odnosi se na dom izbavljen od svih materijalnih nedostataka i ograničenja, dok uređeni dom asocira na duhovno uspinjanje.
U nastavku dr Halilović je govorio i o ontološkim aspektima Kabe, te i o vezi između položaja Kabe i savršenog čoveka u stvorenome svetu. Ova veza se jasno prikazuje i u književnoj tradiciji islamskog misticizma. Savršeni čovek i Kaba u toj književnosti predstavljaju neki oblik savršenstva stvorenoga sveta. Pa zato mnogi pesnici kada govore o Kabi, misle o njenom duhovnom aspektu. Mističko razumevanje Kabe dobrim delom se predstavlja u njihovoj poeziji. Naravno, oni i te kako poštuju i materijalni oblik Kabe, Hafiz Širazi, Mevlana Rumi i mnogi drugi predstavnici mistične poezije u islamu po nekoliko puta su odlazili na hodočašće u Meku. Mevlana je tu proveo oko 3 godine svoga života, ali to putovanje mu nije označavalo samo formalnost, već put ka sjedinjenju s istinom.
Kaba ujedno simbolizuje i božje jedinstvo. Sagrađen je veliki broj džamija i bogomolja kroz istoriju islama, ni broj im se ne zna, ali sve one imaju drugorazredni značaj u odnosu na Kabu, koja nikada i nigde nije izgubila svoj centralni položaj i neprikosnoveni značaj. Uvek je ostala jedna i jedina. Na ovoj tribini bilo je reči o značaju Kabe u islamskoj misli, o simbolima koji je prate i ukazuju na ontološku pozadinu njene percepcije u islamskom društvu, o slojevima i stupnjevima njenog postojanja, ali i o uticaju koji su ti simboli imali na izgradnju drugih bogomolja u islamu.
Svoje predavanje dr Halilović je završio stihovima Mevlane Dželaludina Rumija o Kabi i hodočašću:
O ljudi koji ste otišli na hodočašće, gde ste, gde ste?
Ljubljeni je upravo ovde, dođite, dođite!
Tvoj ljubljeni je pored tebe, zid do zida,
Šta tražite izbezumljeni po pustinji?
Ako ugledate lik bez lika svog gospodara ljubljenog,
Shvatićete da ste upravo vi i Njegov lik, i lik kuće i lik Kabe.
Deset puta ste do te kuće išli tim putem
Jednom iz te kuće krenite ka krovu njenom!
Predivna je ta kuća, spomenuli ste njena obeležja,
Ali pokažite nešto i od gospodara te kuće.
Gde vam je bar jedan buket cveća ako ste videli cvetnjak,
Gde vam je bar jedan dragulj ako ste uronili u božansko more?
No, uprkos svemu, neka vam vaš trud bude vaše blago
Ali šteta što ste upravo vi zastor tom svom blagu.
Kaba je, zaključio je dr Muamer Halilović, složena pojava u islamu. Ako želimo da istražimo njen položaj i njenu ulogu, neophodno je da joj pristupimo na različite načine, s raznih aspekata. Ona ima izrazito bitan značaj u šerijatu, verozakonu, ali isto toliko je značajna i bitna i u ontološkom smislu, pa i u misticizmu, i u poeziji i književnosti. Uostalom, ona je jedna od centralnih figura i pojmova u islamu oko koje je obrazovana jedna čitava kolektivna svest. Ne možemo očekivati da ćemo ni približno ispravno razumeti njene suštine ako joj se ne posvetimo obuhvatno. Razmatranje samo jednog njenog stupnja sasvim sigurno će nas odvratiti od razumevanja njene kompletne suštine. I to je veoma bitno. Kaba nije zdanje. Kaba nije samo zdanje. Kaba je ideja, Kaba je srž jednog verovanja, ako se ona dobro razume.
Audio snimak biće postavljen na sajtu Doma omladine Beograda.
Posle letnje pauze, od septembra nastavljamo sa ovim ciklusom tribina koji je izazvao veliku pažnju publike, poručuje Danijela Marković.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar