MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Nedelja popodne. Sveže iskokane kokice u velikoj staklenoj činiji stoje na stolu. Tu je limunada, ali i so, jer ma koliko god solila kokice neko uvek kaže da su neslane, a onda od toga da su “neslane” postanu preslane i uprkos tome jedemo ih dok ne počnu usne da nam brižde od soli.
Sedimo ispred TV-a i sa nestrpljenjem čekamo da počne finale Rolan Garosa. Uvereni smo da će ovo biti opuštajuća nedelja i da ništa ne može da pođe po zlu.
Tako je i bilo, doduše, nije bila baš potpuno opuštajuća nedelja, jer je u početku Novakov protivnik vodio, međutim, Nole je, ponovo pokazao da je najbolji, pobedio je i osvojio svoju 23 grend slem titulu. Ponovo je obradovao naciju i sve istinske zaljubljenike u beli sport.
Nakon njegove pobede, usledila je još jedna pobeda veoma važna za našu naciju, a to je utakmica koja se odigrala u noći između ponedeljka i utorka na prekookeanskom kontitnetu.
U pitanju je košarkaška utakmica u kojoj je pobedio tim Denver Nagetsa, a u čijem je timu naš Nikola Jokić. On je sa svojim timom u finalu NBA lige pobedio i osvojio NBA prsten i titulu MVP-a (najkorisniji igrač prvenstva).
Mi, Srbi, volimo da pobeđujemo, volimo da naši sportisti, timovi i reprezentacije pobeđuju. Volimo da svetu šaljemo sliku uspešnog naroda, uspešnih pojedinaca i dičimo se njihovim pobedama kao da su naše.
Ipak, ove dve istorijski važne pobede su poslale mnogo važniju sliku i poruku svetu, ali i nama, a to nisu poruke “mi Srbi smo nebeski narod”, “tako je to kad proradi srpski inat”, “naši Džokeri su najjači”, “najbolji košarkaš i teniser sveta su iz Srbije” …
Najvažnije što smo videli od Novaka i Nikole ove nedelje jeste porodica i to koliko je ona važna.
Svi znamo za ranija odricanja Novakove porodice da bi on trenirao ono što voli, svi znamo da mu je podrška porodice od izuzetnog značaja, a sada smo ponovo videli da Novak trči nakon pobede u svoj boks i grli svoju decu, ženu, roditelje, a onda svoj stručni tim – trenera, kondicionog trenera i fizioterapeuta.
Nakon što je dobio trofej najmanje je govorio o tenisu, o protivniku, o svojoj pobedi, najviše je govorio o porodici, o tome da ljudi treba da se okrenu jedni drugima i da veruju u sebe. Sve to je govorio gledajući u svoju porodicu.
Nikola je, sada već tradicionalno, tokom utakmice svoju burmu nosio na pertli od patike, a nakon pobede je mahao ženi i ćerci koje su bile na tribini. Potom je uzeo ćerku, gledao je u nju, a ne u pehar. Gledao je u nju i pokazivao joj konfete koje su padale na njih.
U govoru je istakao da mu pobeda ne znači mnogo, jer to je njegov posao i da mu je najvažnija stvar njegova porodica kao i da jedva čeka da dođe kući, da dođe u svoju domovinu.
Naši Džokeri su nakon pobeda imali i fotografisanje sa svojim peharima, ali na tim slikama nisu bili sami, već sa svojim porodicama. I sve te slike su obišle ceo svet, došle do naše nacije i uselile se u naše domove, u naša srca. Naši Džokeri su još jednom pokazali šta je DOMiNACIJA i koliko znači DOM i NACIJA, na čelu sa podrškom i ljubavlju porodice.
U momentima kada se naša država oporavlja od velikih tragedija i kada više nego ikada pričamo o važnosti porodice, o značaju razgovora između roditelja i dece, naši sportisti šalju snažnu sliku celom svetu i ponovo nas podsećaju na to da je porodica najvažnija i dokazuju tvrdnju Marije Terezije koja je rekla da “ako želiš da poboljšaš svet, idi kući i voli svoju porodicu”.
Naši Džokeri su sada na zasluženom odmoru do novih turnira, a taj odmor zasigurno provode kod kuće sa svojim porodicama.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar