Kultura Vizuelna Umetnost

Izložba „Portret planine“ Kristine Benjocki u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

MediaSfera

 

Foto: Kristina Benjocki i Stijn Verhoeff, Dok Gomila Ruševina Raste ka Nebu, film still

 

 

Izložba Portret planine autorke Kristine Benjocki biće otvorena u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića 9. juna u 18 časova. Na izložbi će premijerno biti predstavljena dvokanalna filmska instalacija Dok gomila ruševina raste ka nebu koju je umetnica Kristina Benjocki realizovala u saradnji sa holandskim umetnikom i piscem Stejnom Ferhufom (Stijn Verhoeff).  Kustos izložbe je Miroslav Karić.




Vođenje kroz izložbu i razgovor sa umetnicom biće održani dan kasnije, u subotu 10. juna u 14 časova, a izložba će biti otvorena za posetioce do 14. avgusta 2023. godine.

Poslednju deceniju i po srpsko-holandska umetnica Kristina Benjocki svoju umetničku praksu idejno razvija oko ispitivanja potencijala umetnosti da artikuliše i ponovo osvetli zaboravljene istorijske narative ili stvori prostor za nove i drugačije. U fokusu Kristininih interesovanja su neretko arhive, tragovi istorijskih, društveno-političkih konteksta prisutnih u materijalnoj kulturi i u sećanjima zajednica sa različitih geografskih područja, od bivše Jugoslavije do Zapadne Evrope.

Istražujući uslove u kojima se fragmenti vremena sakupljaju, beleže, dokumentuju, mehanizme kojima se isti selektuju i reprezentuju, umetnica u svom radu otvara pitanja o politikama sećanja i zaboravljanja, načinima konstruisanja prošlosti i kako su te konstrukcije implicirane u kolektivna iskustva sadašnjosti i projekcije budućnosti. Kroz širok dijapazon vizuelnih izraza, koji uključuju crtež, skulpturu, tekstil, fotografiju, zvuk i film, autorka koncipira ambijentalne celine i instalacije koje posmatrača uvode u prostore opipljivih uodnošavanja faktografije i rematerijalizovanih arhivskih sadržaja, kreirajući na taj način sveobuhvatnije razumevanje kompleksnosti istorijskih priča.

Postavljena na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Kristinina prva samostalna izložba u Beogradu i Srbiji predstavlja njena višegodišnja istraživanja geoloških i istorijskih slojeva Kanerberga, planine na granici Holandije i Belgije. Iako se obično naziva planinom, Kanerberg je deo  visoravni Kastert, nekada jednog od najbogatijih ležišta krečnjaka koji je iskopavan još od neolita.

Upravo u jednom od kamenoloma u blizini grada Mastrihta, krajem 18. veka, otkriven je nauci prvi poznati fosil mosaurusa, vodenog gmizavca iz poslednje etape epohe krede. Sa intenziviranjem industrijalizacije početkom 20. veka, eksploatacija krečnjaka u Kanerbergu je prestala, ostavljajući za sobom složen lavirint podzemnih hodnika. Ovi hodnici su redovno korišćeni za uzgoj pečuraka i držanje stoke sve do Drugog svetskog rata, kada su nemačke trupe počele da pretvaraju planinu u skladište i montažni objekat za proizvodnju raketa V1. Nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata, u planinu se preselio Severnoatlantski savez (NATO) i prenamenio jedan njen deo kao štab za ratne operacije tokom Hladnog rata, tako da Kanerberg postaje „supertajni” deo Holandije. Zbog velike kontaminacije azbestom, štab NATO-a je zatvoren 1992, iste godine kada je u Mastrihtu ratifikovan Ugovor o Evropskoj uniji, čijih dvanaest potpisa je ovekovečeno na zidovima Kanerberga.

Nakon opsežnog istraživanja pomenutog lokaliteta, kroz istorijske i lične zapise, javne i privatne arhive, Kristina Benjocki se u seriji radova bavi fragilnošću sećanja i stvaranja istorije. Postavkom su najpre obuhvaćeni crteži-mape koje pokazuju impozantan sistem podzemnih tunela, katastarskih parcela i pripadajućih objekata kao i vizuelna trasiranja različitih istorijskih i geoloških izvora vezanih za visoravan Kastert i Kanerberg. Instalacija pod nazivom Sedimentacija sećanja u sinhronizovanoj slajd-projekciji 400 crteža zasnovanih na privatnim arhivama bivših zaposlenih u NATO-u tematizuje pitanja sećanja i zaborava, istovremeno prateći kako je genealogija moći upisivana u mračne koridore bivšeg kamenoloma. U završnici postavke, svojevrsni filmski esej Dok gomila ruševina raste ka nebu, koji je Benjocki realizovala u saradnji sa holandskim umetnikom i piscem Stejnom Ferhufom, vodi posetioce na imerzivno putovanje kroz memoriju Kanerberga, od dubina pradavnog suptropskog mora, preko krečnjačkih slojeva od kojih su nicale kuće, sela, zamkovi, gradovi, do prostora vojnih eksperimenata i geopolitičke kontrole – kroz sedimente hladnih, mračnih i tihih događaja čiji se odjeci mogu osetiti i danas.

Kristina Benjocki (Zrenjanin, 1984) studirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Akademiji Gerit Ritveld u Amsterdamu i Kraljevskom Konzervatorijumu umetnosti u Hagu. Takođe je bila rezidencijalna umetnica na Akademiji Jan van Ajk u Mastrihtu. Radovi Kristine Benjocki su izlagani u Stedelijk Muzeju u Amsterdamu, Muzeju moderne i savremene umetnosti u Rijeci, galeriji Ambika P3 u Londonu, Umetničkoj galeriji Američkog univerziteta u Bejrutu, Izolyatsia u Kijevu i u IKOB-u, Muzeju savremene umetnosti u Eupenu. Živi i radi u Amsterdamu.

Realizaciju izložbe podržao je Mondriaan Fund.

Sajt Kristine Benjocki: https://www.kristinabenjocki.com/

Sajt Mondriaan Funda: https://www.mondriaanfonds.nl/

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .