Događaji

Tribina Teologija i arhitektura: Kaba u islamskom predanju

MediaSfera

 

 

U sredu , 14. juna 2023. godine u 19 časova u Klub sali, Doma omladine Beograda ciklus tribina „Teologija i arhitektura“ nastavlja se predavanjem „Kaba u islamskom predanju”.Predavač: dr Muamer Halilović. Moderator: mr Danijela Marković.




Ciklus tribina „Teologija i arhitektura“ u organizaciji Instituta za studije kulture i hrišćanstva, Doma omladine Beograda i Arhitektonskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu upoznaje stručnu i širu javnost sa odnosom između sakralnog prostora, njegovih oblika i simboličkog značenja, i religijskih ideja i rituala. Ciklus obuhvata mediteranske i zapadne tradicije, uključujući antičku Grčku i Rim, judaizam, islam, hrišćanstvo, ali i moderne fenomene poput „sekularnih religija“ i njihovih (sekularno) sakralnih prostora, poput nacionalnih memorijala i slobodno-masonskih hramova.

Kaba, odnosno Ka’ba, osnovno je svetilište u islamu i označava glavni simbol islamskog godišnjeg hodočašća u Meki. Dobila je naziv na osnovu vizuelnog izgleda – ka’ba u arapskom jeziku označava kocku, a ovo zdanje ponajviše podseća na to geometrijsko telo. Ipak, ovo joj nije jedini naziv. U dva slučaja koristi se naziv „Bajt“ – jednom kada se ističe da je ona „al bajt al altik“, odnosno „oslobođeni dom“, drugi put kada se spominje da je ona „al bajt al ma’mur“, odnosno „uređeni dom“. Reč „bajt“ je u arapskom jeziku najpre označavala prenoćište ili noćno utočište, ali je kasnije obuhvatala sve oblike utočišta i doma, čime je vrlo češto korišćena kako bi označila i duhovna čovekova utočišta. Otuda i ova dva naziva – oslobođeni dom ili utočište se odnosi na dom izbavljen od svih materijalnih nedostataka i ograničenja, dok uređeni dom asocira na duhovno uspinjanje.

Iz ovoga potiče i mnoštvo simbola u slučaju Kabe. Budući da u sebi sadrži i slavni Crni kamen (al hadžar al asvad), ona simbolično povezuje materijalni i božanski svet čineći tako središte svega stvorenog. Zapravo, i sam čin hodočašća koji podrazumeva tavaf i kruženje hodočasnika oko Kabe asocira na ontološku povezanost svih stvorenih bića sa Bogom. Ideja ove povezanosti je tumačena na različite načine u islamskim predanjima i racionalnoj misli.

Najpre je bilo reči o stalnoj i suštinskoj povezanosti stvorenoga i stvoritelja, ali je ta ideja opovrgnuta kritikom da samo postojanje stvorenoga ograničava svemoć i sveprisustvo božje. Zato je u nekim kasnijim tumačenjima izrečeno da su stvorenja samo senke božje, Njegove manifestacije koje duboko u svom modelu postojanja zavise od božje egzistencije. Taj odnos se savršeno simbolizuje u slučaju hodočašća i kruženja hodočasnika oko Kabe.

Kada se taj čin posmatra s određene udaljenosti primećuju se samo Kaba i neki svetli talas oko nje, jer su hodočasnici obučeni u bele odore. Dakle, postoji samo Kaba, sve ostalo je njen odraz, njena senka i njen odsjaj.

Kaba ujedno simbolizuje i božje jedinstvo. Sagrađen je veliki broj džamija i bogomolja kroz istoriju islama, ni broj im se ne zna, ali sve one imaju drugorazredni značaj u odnosu na Kabu, koja nikada i nigde nije izgubila svoj centralni položaj i neprikosnoveni značaj. Uvek je ostala jedna i jedina. Na ovoj tribini biće reči o značaju Kabe u islamskoj misli, o simbolima koje je prate i ukazuju na ontološku pozadinu njene percepcije u islamskom društvu, o slojevima i stupnjevima njenog postojanja, ali i o uticaju koji su ti simboli imali na izgradnju drugih bogomolja u islamu.

Dr Muamer Halilović rođen je 1987. godine u Prijepolju u R. Srbiji. Doktorirao je islamsku filozofiju na „Al Mustafa“ univerzitetu u Komu, Iranu. Glavni i odgovorni urednik je naučnog časopisa za religijske nauke „Kom“ već više od deset godina. Član je Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ u Beogradu i šef Grupe za religijsku civilizaciju. Takođe, član je naučnog saveta međunarodnog naučnog časopisa Metaphisica iz azerbejdžanskog Bakua.

Prethodno je u Iranu bio šef Grupe za racionalna istraživanja o civilizaciji na naučnom institutu „Baqir al-ulum“. Bio je i glavni i odgovorni urednik iranskog naučnog časopisa Filozofija civilizacije.

Oblasti njegovog naučnog interesovanja su: islamska filozofija; filozofija civilizacije; filozofija religije; sociologija; sociologija religije.

Objavio je više od trideset naučnih radova u domaćim i stranim naučnim časopisima, a učestvovao je više desetina simpozijuma i naučnih konferencija u Srbiji, BiH, Iranu i drugim zemljama.

Autor je nekoliko knjiga: Istorija socijalne misli u islamu (2021); Islam i sociologija religije (2019); Sunce u senci (2018) – roman; Moć društva: islam, filozofija, civilizacija (2016); Civilizacija u svetlu transcendentne filozofije (na persijskom jeziku) (2017); Religijske nauke i civilizacijski aspekat (na persijskom jeziku) (2018).

Koautor je i knjige Kratka istorija islamske filozofije (2014). Objavljeno je i nekoliko njegovih prevoda, među kojima i monumentalno delo Istorija kulture i civilizacije islama i Irana (2016).

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .