Fotografija

Otvaranje izložbe fotografija „Sakralno nasleđe Srba u Mađarskoj“

MediaSfera

 

Foto: Vladimir Marković

 

Izložba fotografija „Sakralno nasleđe Srba u Mađarskoj“, Vladimira Markovića, svečano će biti otvorena u utorak, 6. juna 2023. godine, u 19 časova, u Odeljenju za kulturu Ambasade Mađarske – Collegium Hungaricum, Gračanička 14, Beograd.




Izložbu će otvoriti Ivan Stanić, istoričar umetnosti, dok će u muzičkom delu programa nastupiti pijanistkinja Ksenija Djačenko.

Izložba fotografija „Sakralno nasleđe Srba u Mađarskoj“, Vladimira Markovića, otkriva umetničke vrednosti srpskog sakralnog graditeljstva 18. veka. Kroz seriju fotografija eksterijera i eneterijera, fotograf Vladimir Marković beleži najupečatljivije motive svakog sakralnog objekta od kupola do monumentalnih tornjeva, do detalja umetnički oblikovanog ikonostasa i mobilijara. Fotografije su predstavljene kao kolaž detalja raskošnih umetničkih elemenata i arhetoktonske celine.

Namera autora bila je da ukaže na postojanje još jednog kulturnog obrasca srpskog naroda na prostoru Balkana i Panonske nizije.

Srpski Kovin 1

Biografija autora

Vladimir Marković rođen je u Visokom, a školovao se u Čačku i Beogradu. Master diplomu audio – vizuelnog umetnika stekao je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Trenutno živi i radi u Budimpešti, gde je zaposlen u Srpskom obrazovnom centru „Nikola Tesla“. Dopisnik je RTS-a iz Budimpešte i saradnik Srpskih nedeljnih novina iz Budimpešte. Izlagao je na brojnim samostanim i kolektivnim izložbama u Mađarskoj, Srbiji i regionu. Učesnik je likovnih kolonija u Budimpešti i Višegradu. Režirao je dokumentarni film „Duh predaka peva sa nama“ o životu srpske zajednice u Mađarskoj.

Preobraženjska 1

Srpska sakralna umetnost u Mađarskoj

Od 15. veka doseljavanje Srba u Ugarsku praćeno je izgradnjom mnogobrojnih sakralnih objekata, kako bi narod koji je ostao bez svoje države održao duhovnost. Srpske barokne crkve u sadašnjoj Mađarskoj i Srbiji nastajale su u isto vreme, pod pokroviteljstvom istih ktitora, veštinom istih graditelja, a oslikavali su ih isti umetnici – kijevski zografi, Arsa Teodorović, Mihajlo Živković, Pavel Đurković, Teodor Simeonov Gruntović, Stefan Tenecki, Teodor Kračun i Teodor Ilić Češljar.

Brojnost, raznolikost i geografska rasprostranjenost sakralnih objekata ukazuju na kontinuitet i snagu srpskog naroda u Mađarskoj, duhovnu povezanost sa maticom, ali i pripadnost evropskim umetničkim tokovima novog veka.

Budimpešta1

Iako ih sada razdvaja državna granica, pravoslavni hramovi iz Budimpšte, Sent Andreje, Mohača, Srpkog Kovina, Siriga, Jegra, Sečuja i Đera, po umetničkim vrednostima i značaju u nacionalnoj istoriji umetnosti zauzimaju isto mesto kao Fruškogorski manastiri, sakralni objekti u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Vršcu, Somboru, Kikindi…

Izložbom „Sakralno nasleđe Srba u Mađarskoj“, nastaloj u produkciji Kulturno – medijskog centra „Srpski venac“ iz Budimpešte, skreće se pažnja na vrednu baštinu srpskog naroda širom Mađarske, koja zaslužuje da bude istražena, valorizovana i zaštićena zalaganjem nadležnih institucija obeju država.

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .