Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Vaninstitucionalna politika

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Maj je na izmaku. Brzo je prošao ovaj mesec čudnog vremena – kiša, sunce, niske pa visoke temperature, pa ponovo niske. Gledajući vreme, reklo bi se da je ovaj maj kao i svaki drugi, ako mene pitate svaki maj od 2021. godine mi je težak, jer je tokom maja 2021. godine mojoj mami bilo jako loše zdravstveno stanje, a onda se jednog majskog dana ona i upokojila. Gledajući društvo u celini, rekla bih da je ovaj maj nama kolektivno najteži i najtužniji.




Desile su se dve velike tragedije i nastupila je velika građanska tuga zbog istih. Ja se još borim sa vrtlogom emocija koje osećam povodom toga, a osećam neizmernu tugu i stalno plačem, isto tako osećam i bes, jer nas uveravaju da “sistem nije zakazao”, a svi mi smo svesni da jeste zakazao i to odavno. Osećam i ljutnju za koju su krivi isključivo mediji koji su se kao lešinari skupljali na mestima tragedija i kopali po još svežim ranama porodica nastradalih, ali i po društvenim ranama koje su pogodile tragedije.

Osim masovnih tragedija, maj nam je doneo i nemali broj pojediničanih tragedija u kojima su stradale prevashodno žene u porodično – partnerskim odnosima. Broj žrtava femicida iz nedelje u nedelju sve više raste.

Maj nam je odneo mnoge živote, ali nam je doneo i buđenje građanske svesti koja uviđa značaj vaninstitucionalne politike.

Tragedije su iznedrile proteste, proteste “Srbija protiv nasilja”. Narod šeta u tišini, pokazuje empatiju i jasno kaže dosta je bilo! Dosta je bilo zavaravanja da “sistem nije zakazao” i dosta je bilo nasilja. Dosta je bilo da institucije ne rade svoj posao, dosta je bilo da psiholozi i pedagozi u školama sede u svojim kabinetima i da ne rade ništa, dosta je bilo da kada nastavnica pošalje problematično dete psihologu on samo odmahne rukom i kaže “umij se i smiri pa se vrati na čas”. Dosta je bilo da kada žena smogne snage da prijavi nasilje policajac kaže “ne možemo mu ništa, jer nemate vidljive tragove nasilja”. Dosta je bilo nerada, dosta je bilo zapošljavanja nekvalifikovih ljudi bilo gde samo zato što imaju “jaku vezu” ili partijsku knjižicu. Dosta je bilo prebacivanja odgovornosti sa jednih na druge. Dosta je bilo tragedija i nasilja. Dosta je bilo ćutanja. Dosta je bilo podela. I dosta je bilo laži.

Svega toga je bilo dosta, ali se sve to ipak nastavlja.

Mediji naklonjeni vlasti nas lažu i kažu da obesna šačica građana maltretira sve ostale građane blokirajući mostove i centralne ulice grada, a iz evropskih medija stiže vest da su protesti u Beogradu mirni i najmasovniji od 5. oktobra 2000. do sada.

Građani šetaju mirno, puni empatije i pijeteta prema porodicama nastradalih. Građani šetaju sa željom da poprave sistem koji (ni)je zakazao. Građani šetaju da se ovo nikada više ne bi ponovilo. Građani šetaju da bi institucije počele da rade. Građani šetaju i protestuju, jer ovo povređeno društvo smatra da jedino tako mogu da promene i poprave ono što se može popraviti.

Ipak, neko i u tome vidi razlog za podele, te tako nakon 3 masovna protesta “Srbija protiv nasilja” predsednik organizuje miting “Srbija nade” i kaže da će to biti miting protiv nasilja, miting za spas Srbije i za svu decu Srbije.

Sve to i jeste protest “Srbija protiv nasilja” koji su pokrenuli građani, a kom su se priključili i političari iz redova opozicije.

Tragedije koje su se desile trebalo je da nas ujedine i da nas usmere ka istim ciljevima, ka cilju “Srbija protiv nasilja”. Tragedije koje su se desile nisu smele da stvore ove podele. Tragedije koje su se desile i uplašen, nesnađen, razočaran i tužan narod nije trebalo političari da koriste za dobijanje političkih poena. Tragedije koje su se desile nikada nije ni trebalo da se dese, ali pošto su se ipak desile one treba da nam budu samo lekcija i opomena da ovako nešto nikada više ne treba da se desi i da nakon vremena tuge treba da usledi vreme u kom će sistem funkcionisati, vreme u kom će institucije raditi svoj posao.

Dugo ćemo se oporavljati od ovih tragedija, od ovog bola i tuge koju u nedrima osećamo. Dugo ćemo se oporavljati i od besa, ali i od ovih podela koje nismo smeli da dozvolimo da nam ih stvore.

 


Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/

 

 


 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .