Duhovnost

Beograd danas slavi Spasovdan: Sveti vladika Nikolaj na čelu Spasovdanske litije

MediaSfera

 

 

 

Danas, 25. maja, Beograd će obeležiti svoju slavu – praznik Vaznesenje Gospodnje, poznat i kao Spasovdan tradicionalnom Spasovdanskom litijom. Litija će početi u 19 časova i kretaće se gradskim ulicama, od Vaznesenjskog do Svetosavskog sabornog hrama. S verom i molitvom, uz Svetog Vladiku Nikolaja, koračajmo beogradskim ulicama radi isceljenja duše i tela, osvećenja ulica i trgova i za mir među ljudima, objavila je Srpska pravoslavna crkva.

Na čelu Spasovdanske litije biće kivot sa moštima Svetog vladike Nikolaja. Kako se iz crkve navodi, kivot je izuzetno, radi utehe naroda u ovim teškim danima i radi duhovnog okrepljenja, donet iz manastira Lelić kod Valjeva.

Mošti će u 19 sati biti iznete iz Hrama Vaznesenja, nakon čega će se kratko zaustaviti na uglu ulica Kralja Milutina i Kralja Milana, gde će se održati pomen nevino stradalima u pucnjavi u OŠ “Vladislav Ribnikar“.

Litija će nakon toga biti nastavljena do Hrama Svetog Save, gde će biti služen moleban, a patrijarh Porfirije će se  obratiti narodu.

Narod će moći da celiva mošti Svetog vladike Nikolaja, koje će biti u hramu do nedelju.

Dan Hristovog vaznesenja

Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je u četvrtak i to šesti po VaskrsuVaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se  Isus Hristos, pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon.

„Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti. Pošto je raspet na Krst i sahranjen u grobnici, nakon tri dana Gospod naš, Isus Hristos vaskrsnu iz mrtvih i javi se svojim učenicima, jedanaestorici svetih apostola. Sa njima je proveo 40 dana ovde na zemlji poučavajući ih kako da šire Njegovu veru i hrišćansko učenje.

Kada prođe tih 40 dana, poveo ih je sve sa sobom na Maslinsku Goru i rekao im je: „Tako je pisano, tako je trebalo biti, da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana. I gle, ja ću poslati obećanje Oca Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine““ .

Ovim rečima On završi razgovor sa njima, blagosilja ih i poče da se uzdiže na nebo, a njih ostavi da sačekaju silazak Duha Svetoga. Apostoli su stajali i nemo gledali za Njim, dok nije sasvim iščezao. Utom im se obratiše Anđeli Božji sa rečima: „Što stojite i gledate? Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu Njegovom neće biti kraja“. U znak sećanja na ovaj događaj naša Crkva slavi Spasivdab, tj. Dan Spasa našeg, Gospoda Isusa Hrista.“

Slava Beograda

Spasovdan je inače i krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Malo je poznato da je 1938. godine prvi put nošen opštinski slavski barjak, a da se taj isti barjak u Spasovdanskoj litiji nosi i danas. Na barjaku od crvenog brokata, sa jedne strane je ikona Vaznesenja Gospodnjeg i slovima od zlatnih niti piše: “Opština grada Beograda 1938”. Na drugoj strani je ikona Svete Petke, ispod koje piše: “Ko krsno ime slavi, onom i pomaže”, a barjak je poklon jednog od najzaslužnijih gradonačelnika Beograda – Vlade Ilića.

Poslednja litija na Spasovdan u Beogradu, nakon dolaska na vlast komunista, bila je 1947. godine. U letopisu Vaznesenske crkve je zapisano da je litija bila kamenovana od strane agilnih skojevaca, a iste godine je zabranjena. Spasovdan je kao slava Beograda obnovlјena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina. Litija ima ustalјenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenske crkve, koja je prvo izgrađena kao vojna crkva (za potrebe vojske, od 1863-1866), da bi nakon te tri godine postala parohijski hram, podseća Istorijski zaboavnik.

Spasovdan: Slava srpske prestonice

Narodna verovanja i običaji

Običaji o Spasovdanu sačuvani su još iz predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo spasa imalo je ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraćao molitvom:

„Sveti Spase, spasi duše naše“. Prema starom slovenskom verovanju gromovnik Perun tukao je gromovima i gradovima useve, a božanstvo Spasa ih je uz žitni klas u ruci spasavalo od nepogoda. Veruje se da je ovo veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana i verovali su da mušlarci ne bi trebalo da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju na ovaj praznik. Narodna verovanja kazuju i da se ne bi trebalo spavati na Spasovdan, jer će se u suprotnom dremati cele godine.

Na ovaj dan se u mnogim selima organizuje litija kada povorka sa sveštenicima na čelu obilazi oko crkve i izgovara molitve. Negde se ljudi okupljaju i kod mesnih zapisa – prastarih stabala za koja se veruje da čuvaju sela. Tu se i donosi hrana, igra se i peva.

Mladići i devojke bi trebalo da na ovaj dan uzberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan „dobar dan za gatanje“. Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: „Voli me – ne voli me“. Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na to pitanje.

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .