MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
Dođu tako dani kada se čuje samo tišina, teška i mučna, koja pritiska bubne opne jače nego bilo koji zvuk. Kada se čak i plitko diše da se ona ne bi narušavala. Kada čak i bez bilo čije naredbe, odluke ili preporuke prestane muzika, isprazne se kafane, otkažu predstave, koncerti, veselja… Kad se sve smiri, kada se čini da je sve stalo. Sve sem tužnih povorki nesrećnika koji na večni počinak ispraćaju svoje najmilije, nedužne, otete od života na najgrublji način.
Dani kada čovek poželi da nije pisao mračne, proročke tekstove za svoj bend godinama unazad. Da je najcrnja slika ljudi ona koju je on naslikao na stranicama svojih romana. Da nije bio u pravu kada je pisao kolumne i govorio u intervjuima. Kada poželi da je sve to promašio… a zna da ništa nije. Kada instrumenti utihnu, glas otkaže, a pero otupi.
Nažalost, evo, dođu takvi dani. Doživeli smo nešto što ne bismo poželeli ni najgorim neprijateljima. Izliv bezrazložnog besa, bez ikakve granice. Eksploziju zla koje nema nikakav koren, nikakav razlog u stvarnosti. Čije je poreklo negde u izvitoperenim moždanim vijugama počinilaca. U njihovoj duši bez duše.
Veličina tragedije nije samo u broju žrtava. Opasnost nije samo u upotrebi oružja kojim su pokolji izvršeni. Mogla je da bude i samo jedna stradala, ranjena ili tek lako povređena osoba. Sredstvo je mogla da bude motka, ekser, nož, čekić, bejzbolka, šipka… ruke, noge… Opasnost leži u motivu. U hladnokrvnosti zločinaca. U odsustvu samilosti. U istrajnosti u činjenju zlodela. U nepostojanju kajanja.
Zatečenost. Neverica. Panika. Šok. Bol. Sve su to, i sve druge koje bi čoveku mogle pasti na pamet, male reči. Nedovoljne da makar i približno opišu stanje u našoj tužnoj zemlji posle strašnih događaja od prošle nedelje. Zato odoh da još malo ćutim. Da ne narušavam tišinu.
Do sledeće prilike, braćo moja i sestre, ništa nije dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor i Umetnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar