Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Sloboda medija i devastirano opstajanje

MediaSfera

 

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Svetski dan slobode medija prošle nedelje je prošao u senci tragedije koja se tog dana desila. Baš na taj dan, na Svetski dan slobode medija veliki broj naših medija prekršio je sve pisane i nepisane zakone, podzakonske akte, sva ljudska prava, sve medijske kodekse, etičke i moralne norme.




Nas na fakultetu osim medijske etike, politike i novinarstva uče da sebe ne potcenjujemo i da ne govorimo za sebe da još nismo novinari, jer to tek studiramo, već da imamo svest da mi već sada jesmo novinari, te dajem sebi za pravo da nedelju dana kasnije ukažem na važnost Svetskog dana slobode medija.

Svetski dan slobode medija se obeležava od 3. maja 1993. godine kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku o obeležavanju Svetskog dana slobode medija kako bi se podigla svest o značaju samih medija, ali i o značaju slobode i medija i zbog važnosti ukazivanja na to da mediji treba da budu slobodni, a ne cenzurisani i autocenzurisani. Svetski dan slobode medija se obeležava, između ostalog, sa ciljem da se vlast podseti da medije, medijske radnike i slobodu medija treba poštovati i podržavati i ovaj važan dan se obeležava kako bi se ukazao značaj na pravo na slobodu izražavanja koje je zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

U našoj zemlji sloboda medija zagarantovana je Članom 50. Ustava Republike Srbije.

Sloboda medija ne bi trebalo da bude upitna, ali je ipak situacija u našoj zemlji drugačija, a to pokazuje izveštaj Freedom Hous-a za 2022. godinu prema kom se Srbija nalazi na zapećku liste zemalja u kojima je tokom poslednje decenije zabeležen dramatičan i strmoglav pad sloboda. Srbija se smatra delimično slobodnom državom. Izveštaj pokazuje da vladajuća stranka ima veliku medijsku zastupljenost na javnom servisu i na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Izveštaj ukazuje i da peta nacionalna frekvencija još nije dodeljena i da postoji “nedostatak autonomije i efikasnosti u radu regulatornog tela za elektronske medije”. Prema proceni Freedom House-a mnogi mediji koji se nalaze u privatnom vlasništvu funkcionišu kao desna ruka vlasti i “učestvuju u kampanjama blaćenja opozicije ili suparnika vlasti”. A što se novinara i urednika, odnosno medijskih radnika tiče oni se “suočavaju sa fizičkim napadima, klevetama, maltretiranjem na internetu i poreskim inspekcijama”. Između ostalog, izveštaj pokazuje i da su medijske slobode veoma ugrožene – pretnjama, tužbama, krivičnim prijavama protiv novinara, nejasnim medijskim vlasništvom, direktnim pritiskom političara na novinare i urednike, visokim nivoom cenzure i autocenzure.

Dakle, stanje u našim medijima je slično stanju u našoj zemlji – devastirano opstajanje. Devastirani mediji jedva opstaju, devastirano društvo jedva opstaje. Neću se sada baviti onim što me trenutno najviše muči, a to je činjenica da će uskoro sa mog fakulteta izaći nova plejada novinara i politikologa koja će morati da radi u devastiranim medijima u kojima nema slobode i nema para, ali zato ima cenzure i autocenzure.

Sada želim da ukažem na činjenicu da je sloboda medija jako važna, jer ako nje nema, kao što je kod nas nema, onda su mediji u velikoj meri zavisni od reklamnih ugovora i vladinih subvencija kroz koje Vlada potom dodatno vrši ekonomski pritisak na medije. A sama činjenica da je vrlo malo medija gde se sme slobodno pisati i govoriti, gde se sme napisati, reći i čuti istina je poražavajuća. Sve je manje medija koji poštuju onu rečenicu “audiatur et altera pars”, odnosno “neka se čuje i druga strana”. Sve je manje medija koji poštoju Zakone i principe etike. Sve je manje tzv. “duela” odnosno sučeljavanja političkih protivnika. Sve je manje novinara koji postavljaju pitanja. Sve je više ličnosti koje odgovaraju na unapred pripremljena pitanja. Sve je više konferencija za medije na kojima novinari ne postavljaju pitanja. Sve je više kiča i šunda na televiziji, na portalima i na stranicama žute štampe. Sve je više rijalitija, a sve manje kvalitetnog programa. Sve je više spikera, čitača sa mašine koju zovemo idiot, a sve je manje novinara koji se pripremaju, razmišljaju, pitaju i misle svojom glavom. Sve je manje medijskih sloboda, sve je manje generalno sloboda u našem društvu. To je tužno i poražavajuće, a posebno za mene koja sam zavolela novinarstvo i upisala studije novinarstva sa željom da pišem, govorim i živim slobodno.

A što se tiče svih zakona koje su mediji tokom izveštavanja o tragedijama prošle nedelje prekršili, tu nemam šta da kažem. Ružno je što su izveštavali tako kako su izveštavali, poražavajuće je koliko se lažnih vesti pojavilo, još je gore što su informacije curele iz policije, strašno je i to što su zaboravili da je “zdravstveni karton svetinja” kako kaže uvaženi profesor sa mog fakulteta, tužno je što su se kao lešinari bez imalo empatije pojavili na sahranama i prikazivali nam male bele kovčege i porodice u crno zavijene. Tužno je i poražavajuće sve to, ali ipak ostaje nada da ćemo mi, nove mlade novinarske generacije, promeniti novinarstvo na bolje, poštovati sve zakone, kodekse, deklaracije i norme. Ostaje nada da se takve tragedije više nikada neće ponoviti i da će novinarstvo ponovo postati ono što je nekada bilo, ostaje nada da novinari više neće biti lešinari, ostaje nada da novinari više neće biti etiketirani, ostaje nada da će mediji izveštavati pravovremeno, nepristrasno i u interesu javnosti, ostaje nada da će se u Srbiju vratitit sloboda medija.

Za kraj, ostavljam vam pesmu Đorđa Balaševića koja u nama treba da probudi želju za borbom za slobodu – i za slobodu medija i za građansku slobodu.

“Davno ti je vrag zaseo na prag
zemljo Srbijo
niko živ se ne seća tolikih nesreća
za jednog vezira

Oko tebe komšije podižu bedeme
jeda i prezira
e tog još nije bilo, ludama je milo
a ostale je stid

Crne hronike i harmonike
sitan Rock n’ Roll
bajke da na kraju ponajbolji ostaju
više ne prolaze, ne, ne

S tamne strane globusa bolje se vidi
da najbolji odlaze
pločnici Toronta, oči boje fronta
lozinka svih nas

Na šta se priča svodi, ej
parole o slobodi
šetači, preletači, slaba potpora
nije to glava – pismo

Ili jesmo ili nismo
ovo srce bubnja
večni tam-tam otpora

Refren
Živeti slobodno, svetom se oriti
okićen perom sokola
za urok protiv okova
živeti slobodno, pesmom pokoriti
tvoj steg na svakom gradu je
gde ti se neko raduje

Probati jug k’o zrno grožđa
sa dlana Bogorodice
liznuti so sa onog gvožđa
za koje vežu brodiće

Slušati vetre kako gude
u bele stepske jasene
zajetiti vode koje bude
gene u tebi spasene

Al’ čim se pomene fantom promene
sevnu šlemovi
o žali Bože matore, oni se zatvore
čim gazde podviknu

Upiru se deca da rođene očeve
od laži odviknu
šta na kraju bidne, pa znaš
putnici za Sidnej, hajmo, izlaz taj i taj

Dokle, bre, da nas voza
zli čarobnjak iz Oza
dokle taj glupi džoker
ćuti, dobro je, ma nije

I čitav plen da skupe
pa ne mogu da vas kupe
da vam mladost kao
sitan kusur odbroje

Refren

Živeti slobodno, svetom se oriti
okićen perom sokola
za urok protiv okova
živeti slobodno, pesmom pokoriti
tvoj steg na svakom gradu je
gde ti se neko raduje

Svako je jutro novo ušće
poteci kao rečica
neka se trnje plete gušće
nebo je tvoja prečica

I zdrobi lažne dijamante
k’o ljusku šupljeg oraha
nek’ bulevari sveta pamte
muziku tvojih koraka

 


Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/

 

 


 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .