MediaSfera
Projekat U refleksijama/ In reflections, 6°27’48.8″N 3°14’49.20″E mladog autorskog tima Ive Nunjić i Tihomira Dičića, kojim se Republika Srbija predstavlja na 18. Međunarodnoj izložbi Bijenala arhitekture u Veneciji, od 20.maja do 26. novemnra 2023. godine, odabran je većinom glasova na javnom konkursu.
Od 5 predloga projekta koji su prošli u drugi krug, odnosno drugi stepen konkursa, pomenuti rad dobio je većinu glasova. U ime Minstarstva kulture institucija realizator nastupa je Muzej primenjene umetnosti u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije. Komesar je arhitekta Slobodan Jović, a Žiri konkursa, ujedno i Stručni savet bio je ženskog roda, različitih stručnih pristupa: Biljana Jotić, MA Istorije umetnosti i Kustoskinja, u svojstvu direktorke Muzeja primenjene umetnosti, predsednca Saveta, prof. dr. Dubravka Đukanović, dr. Jelena Ivanović Vojvodić, dr. Miljana Zeković, doc.dr. Snežana Vesnić, doc.dr. Jelena Mitrović, arhitektkinja Ana Đurić.
Projekat „U refleksijama…“ usmerava pažnju na arhitekturu kreiranu kroz međunarodnu saradnju, posmatrajući je kao potencijal i resurs za budućnost. Okosnicu izložbe „U refleksijama…“ čini Jugoslovenski međunarodni sajam u Lagosu i politika nesvrstanosti koja je imala je veliki uticaj na društvo mladih nezavisnih država Afričkog kontinenta šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Ove promene odrazile su se i na proces transformacije Afričkih gradova, u čemu su jugoslovenske arhitekte imale zapaženu ulogu. Pokret nesvrstanih, kao specifična međunarodna organizacija, bio je promoter politike oličene u antikolonijalizmu, antiimperijalizmu, nezavisnosti, emancipaciji i koegzistenciji među državama.
Među onim koje su delovale u zemljama globalnog juga najveću građevinsku delatnost imala je beogradska firma Energoprojekt. Brojne arhitekte iz ove firme gradile su u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, a neki od izvedenih objekata, zamišljeni kao refleksije budućnosti postali su simboli modernizacije i nezavisnosti ovih država. Veliki broj objekata koje je izgradio Energoprojekt bili su u ulozi međunarodne saradnje, kao što su kongresni centri, hoteli, aerodromi i međunarodni sajmovi. Ovi projekti upisali su afričke gradove na globalnu mapu nakon perioda kolonizacije. Jugoslovenske arhitekte deluju u duhu nesvrstanosti i međunarodne saradnje, a projekte su pratile i analize lokalne kulture, ankete sa lokalnim stanovništvom i implementacija znanja stečenih na licu mesta.
Projekat Sajma u Lagosu, koji je izabran na međunarodnom konkursu i izgrađen između 1974. – 1976. godine, podrazumevao je urbanizaciju 350 hektara močvarnog područja. Sam objekat je predstavljao simbol, tek uspostavljene, multinacionalne države. Svojom arhitekturom predstavlja refleksiju nezavisne budućnosti ostavljajući za sobom kolonijalnu prošlost. Međunarodni sajam u Lagosu bio je odredište na kojem su se nekada sastajali posetioci Svetske izložbe, a danas je mesto koje grad pritiska težinom narasle demografske strukture. Opasane neurednim barakama i dalje stoje sajamske hale čiju arhitekturu je potrebno ponovo čitati.
Autori izložbe posetili su Lagos u februaru.
Projekat „U refleksijama…“ usmerava pažnju na arhitekturu kreiranu kroz međunarodnu saradnju, posmatrajući je kao potencijal i resurs za budućnost.
Na izložbi Bijenala biće predstavljen Sajam kao projekat grada i arhitekture, ali i kao ekosistem i projekcija nove društvene budućnosti.
„Od početka nam je privukao pažnju jedinstven period u prošlosti, kada su arhitekte iz naše sredine bile u prilici da oblikuju prostore širom sveta. Mondijalizacija arhitekture koja je svoja saznanja razvijala u odnosu na druge kulture. Društvene i političke okolnosti u kojima mi radimo imaju malo veze sa prošlošću o kojoj se ovde govori, a koja nama generacijski i ne pripada. Privukle su nas dinamične promene koje su ovaj projekat u poslednjih dvadeset godina preoblikovale, iz internacionalnog sajma u haotični hipermarket. Hteli smo o svemu da saznamo od ljudi koji o ovom prostoru imaju neposredno iskustvo i da pokrenemo procese koji će ovaj projekat reaktuelizovati“, navode u saopštenju autori Iva Njunjić i Tihomir Dičić.
Biografije autora
Iva Njunjić (1994) završila je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2019). Profesionalno iskustvo stiče kroz arhitektonsku praksu u Beogradu i Parizu. Učestvovala je na brojnim međunarodnim i nacionalnim konkursima. Predstavnica je Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2023.
Tihomir Dičić (1993) završio je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2017). Profesionalno iskustvo stiče u arhitektonskim biroima u Bukureštu i Beogradu. Dobitnik je više nagrada i priznanja na konkursima u Srbiji i regionu. Objavljivani su mu radovi u stranim i domaćim časopisima. Izlagao je na izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktivista je u udruženju građana Ulice za bicikliste. Zajedno sa Ivom Njunjić predstavnik je Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2023.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar