MediaSfera
Piše: Snežana Ćosić
Foto: Aleksandar Jočić
Ne,
nisam oprala zavese,
ni prozore, dugo
Dete je, kažu, nestalo
Dete neko, na pragu života,
od toga se koža na leđima diže
I još jedan trgovački lanac je zatvoren
Eto očaja,
al’ zbog toga,
koža ostaje na mestu,
sve deblja i deblja
I nekim ženama su
njihovi muškarci platili sise,
zato što ih vole,
takve, kakve jesu.
I čuje se aplauz,
i zvona zvone
Deca nestaju,
deca, na pragu života tek.
Deca se s decom
igraju surovih igara,
specijalnog rata
Nema više igara u pesku
i maštanja o boljem svetu, sutra.
Tek?
I to je bio razvod od milion dolara,
tresao se crveni tepih,
iz njega,
nije imalo da se istrese
ništa.
Dva dela razvoda su
pronašli sreću,
u igri na sreću,
već sutra
Jer ne prija im plač Mauriupolja,
i moraju nečim da zapuše uši,
i moraju nečim da zatvore oči
i moraju,
moraju da se kupaju u mnogo parfema,
jer smrdi,
a smrad uvek dolazi u zoru
Dok nestaju deca,
Dok u utrobama majki
još nerođeni,
vrište!
Da li to Bog sedi u stolici pored moje?
Da li je noćas Hristos u sobi?
Aleksandrovac, 26. april 2023.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar