MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić, master komunikolog
Foto: Tijana Janković-Jevrić
Bilo da volite izlaske ili zalaske sunca, svima nam je potreban taj neki zračak…
Međunarodni praznik rada ili Prvi maj, kako vam volja. Od kad znam za sebe znam i za „prvomajski uranak”, ide se u prirodu pre svitanja, roštilja i uživa u društvu dragih ljudi sve do zalaska sunca. To je moj doživljaj koji vezujem za ovaj datum.
Međutim, istorija priča neke drugačije priče. Počevši od radničkih demostracija, najmasovnije koja je bila u Čikagu u maju 1886. godine. To su bile prve industrijske revolucije u gotovo svim velikim gradovima Zapadne Evrope i SAD gde se naglo razvijalo novo industrijalizovano društvo uz dehumanizaciju radničke klase na čijim nejakim plećima je počinjalo doba „mašina vs čovek” i borba za „888”. Šta to znači? Osam sati rada, osam sati odmora i osam sati (kulture) obrazovanja, a ne 10-12 sati rada (prema nekim izvorima radilo se i do 18 sati i radna snaga su bila i deca iz najsiromašnijih porodica) za samo 1,5 dolar dnevno.
Sve velike promene tražile su žrtve, a na čikaškoj demonstraciji 4. maja u bombaškom napadu ubijeno je 7 radnika i čak 67 policajaca, setićete se možda Haymarketške afere (ili Haymarketški masakr). Gradske vlasti su za ovaj čin optužile anarhiste i njih osmorica su bili osuđeni na smrtnu kaznu. Nekoliko godina posle, na kongresu Druge internacionale (SAD) održanom 1889. doneta je odluka da će se svakog 1. maja održavati demonstracije sve dok radnička klasa ne dobije prava na dostojanstven život i rad. Odluka je glasila: „Prvi maj zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.
Vremenom su se smirile socijalne tenzije jačanjem socijalističkih i anarhističkih pokreta, te prvi put 1. maj 1921. godine proslavlja se kao „dan amerikanizacije” (Americanization Day), koji je 27. aprila 1955. preimenovan u „dan odanosti”. Nakon Drugog svetskog rata, razvojem sindikalizma, demonstracije prerastaju u parade kojima se slavi dan borbe za radna i ljudska prava, a danas je to dan borbe za prava na život dostojanstven čoveka. Prvi put je ovaj praznik u našoj zemlji obeležen 1. maja 1893. godine velikim protestnim skupovima u Beogradu.
Prethodna dva dana mi smo porodično pratili „2nd Spring International Basketball Tournament” u Beogradu pošto je naš Aleksandar igrao za BKK Radnički gde inače i trenira, pa nam je više bilo radno pomalo navijački i paradno kada smo posle niza utakmica osvojili ovog 1. maja, ni manje ni više, nego 1. mesto – zlato.
Kažem „mi”, a to znaju roditelji čija su deca uspešni sportisti ma koliko znali da su zasluge samo i isključivo njihove, determinisane velikim radom, disciplinom, ljubavlju prema tom sportu, ipak volimo da njihove uspehe pripisujemo sebi i svom angažovanju.
Zasluge dobrog roditeljstva se mere stepenom osluškivanjem želja i potreba deteta koje samo najbolje zna šta voli, koliko mu nešto prija, da li može da istraje u naporima koji se nameću do željenog cilja, to ne mogu roditelji da znaju. Mi treba da znamo da možemo i moramo da svim srcem i svim silama navijamo za njihove male i velike uspehe, očekujemo poraze i dočekujemo pobede, budemo tu za njih kada smo im najpotrebniji, kad padnu da ustanu još jači i odlučniji i da nezaboravimo u ovom ludom vremenu da ih volimo, najviše da ih volimo… onako bezuslovno, bezrezervno i neopterećeno… Onako kako samo veliki ljudi znaju i da ih naučimo da ni jedan uspeh nije slučajnost to može da bude sreća, ali ne i uspeh.
Uspeh traži kontinuitet. Radnici su položili žrtvu da ostvare svoja prava, a roditelji treba da žrtvuju svoje vreme ako hoće dobru decu, velike ljude. Neće to postati sami od sebe, mora neko da ih vodi kroz taj proces a prvi na liniji fronta su roditelji! Pa, pomalo su tu i naše zasluge.
Od srede do srede slavimo dane svitanja i zalaske, taj zračak nade koji ostaje kada nas ne bude bilo.
Srdačno,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar