MediaSfera
Foto: Jelena Anđelković Grašar
Jelena Anđelković Grašar, viša naučna saradnica Arheološkog insituta u Beogradu: Novo doba je omogućilo i novo iščitavanje arheoloških „starih“ priča
Stotine naučnica i naučnika, sadašnjih i budućih, udružilo je snage u organizaciji najveće naučne zabave u regionu – Festivala nauke, koji će se održati od 4. do 6. maja u svom prepoznatljivom formatu, na Beogradskom sajmu u Halama 3 i 3a, na više od 6.000 m2.
Uzbudljivi eksperimenti koji razbijaju mitove, postavke koje će vas naterati da preispitate brojne (pseudo)istine, druženja koja će vam otkriti zabavno lice nauke. I sve tu uz koračanje kroz vreme, skakanje sa meridijana na meridijan, pa čak i putovanje daleko izvan granica naše planete.
Arheološki institut iz Beograda za Festival nauke priprema poseban program pod nazivom „Novo doba – stare priče“ u okviru kojeg će nam pokazati na koje je sve načine arheologija povezana sa drugim naukama i kako ta saradnja čini arheološka otkrića još uzbudljivijim. Ispričaće nam zaboravljene tajne praistorijskih biljaka, otkriće nam tajne kaligrafije, upoznaće nas sa keramičkim sovama, zajedno sa nama praviti maske i sklapati kockice mozaika. O tome smo razgovarali sa Jelenom Anđelković Grašar, višom naučnom saradnicom Arheološkog insituta u Beogradu.
Kako ste se odlučili za program koji predstavljate na Festivalu nauke i šta izdvajate kao najzanimljivije?
Program Arheološkog instituta na 16. Festivalu nauke odabran je i inspirisan temom novog doba, koje je zahvaljujući napredovanju tehnike i tehnologije omogućilo i novo iščitavanje arheoloških „starih“ priča. U tom smislu shvatili smo da je arheologija idealna nauka koja ima moć da premosti prošlost i budućnost, da istovremeno ruke i dalje drži uposlenim u iskopavanju, da očekuje interakciju u analizi, ali i da prigrli sve digitalne alate u interpretaciji. Takva je i naša postavka i u njoj je najzanimljivije to što će posetioci moći da sudeluju u arheološkim aktivnostima i radionicama, ali i da se izmeste iz prostora Sajma daleko u prošlost zahvaljujući VR tehnologiji.
Zbog čega je važno da deca i mladi vide vašu postavku? Kakvo znanje će oni poneti kući nakon festivala?
Deca i mladi najpre treba da vide našu postavku jer će im ona omogućiti uvid u potencijal arheologije kao nauke i njen široki opseg koji podrazumeva i vraćanje u kameno doba zahvaljujući pristupu eksperimentalne arheologije koja dozvoljava probu, grešku, doživljaj, razumevanje i još mnogo toga. Znanje koje će usvojiti na ovakav način biće praktično, a samim tim i primenljivo, bilo da pokušaju sami okresivanje kremena, zidanje ili izradu mozaika na „rimski način“, kaligrafsko pisanje ili izradu maski inspirisanih vinčanskim posudama.
Koji je to idealan balans između “zabavnog” i “ozbiljnog” kada govorimo o načinu na koji predstavljamo nauku, i kako ste vi pristupili ovom pitanju?
Idealan balans između zabavnog i ozbiljnog nalazi se u onom finom sloju narativa koji iako baziran na naučnim činjenicama interpretiran i ispričan jednostavnim, ali interesantnim jezikom može biti razumljiv i zabavan svima. Naše radionice omogućavaju da arheološko znanje postane nešto iskustveno, opipljivo i dostuplno svima. Upravo jer negujemo ovakvu vrstu balansa i mlade smatramo najvećom snagom znanja koja dolazi, u jednom od projekata njima je posvećena najveća pažnja, te ih pozivamo da podele svoje utiske u jedinstvenom digitalnom dnevniku 16. Festivala Nauke na COOLTOUR platformi.
Kako vidite značaj samog Festivala nauke u širem smislu, u kontekstu saradnje s obrazovnim sistemom i/ili privredom?
Postojanje Festivala Nauke doprinosi kvalitetu neformalnog obrazovanja i umrežavanju stručnjaka iz različitih oblasti obrazovanja i/ili nauke bez obzira na generacijsku ili bilo kakvu drugu vrstu pripadnosti. Najveći značaj Festivala je što motiviše privredu da ulaže finansijska sredstva u popularizaciju nauke, ali i naučnike da svoje rezultate dele sa publikom. Na kraju ali nikako najmanje važno, Festival nauke inspiriše nove generacije da maštaju o tome da postanu naučnici/e, što je u današnje vreme od izuzetnog značaja za opstanak i razvoj nauke u Srbiji.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar