MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Foto: privatna arhiva Jovana Ješić
Kosovo. Višedecenijski problem. Višedecenijski strah. Nemiri. Nezaštićenost naroda. Podele. Nepoštovanje Ustava Republike Srbije. Albanci i Srbi. Pregovori. Dogovori. Prećutni sporazumi. Izbori. Zastrašivanje naroda. Zajednica srpskih opština. Evropa i Amerika sa Albancima. Srbi, sami.
Pravo da vam kažem meni je više stvarno muka od te priče o Kosovu! Zaista!
Kad su sukobi i nemiri strahujemo za naš narod. Kad se proliva vino i hapse naši doktori sa Kosova strahujemo. Kad albanska čizma sa ROSU jedinicama zgazi na sever Kosova strahujemo, strahujemo i kad zgazi na teritoriju južno od Ibra. Strahujemo mi u Beogradu i van teritorije Kosova, a još više strahuju i u strahu žive oni koji su ostali na Kosovu.
Puna su nam usta Kosova. “Kosovo je srce Srbije” uzvikujemo, na grudima nam piše da “nema predaje”, a često govorimo i da snažno čuvamo teritorijalni integritet Kosova kao dela Srbije.
Ali da li je zaista tako?!
Da li je Kosovo naše?
Ako nas pitate, jeste. Ali realnost pokazuje da to i nije baš tako. Mi, ipak odbijamo da tu surovu realnost prihvatimo.
Srbi su napustili kosovske institucije prošle godine. Na nedavne izbore izašlo je samo 13 Srba. Parlament ne čine Srbi, već Albanci. Dakle, kosovske vlasti i institucije čine Albanci. Nema previše ni srpske robe u prodavnicama, već samo albanske. Tu su i tablice tzv. “Republike Kosovo”. Građanima Kosova vizna liberalizacija za Šengen zonu, a to naravno ne važi i za srpski pasoš izdat Srbima za teritoriju Kosova i Metohije. Međunarodne organizacije prihvataju to da je Kosovo “republika”. Prištinske vlasti teže ka tome da tzv. “Republika Kosovo” dobije priznanje nezavisnosti i da uđe u sve međunarodne organizacije – Ujedinjene Nacije, Savet Evrope… Prištinske vlasti dobijaju podršku od strane Amerike i Evrope i vetar u leđa da se bore za ono što hoće.
Dakle, može se reći da gotovo su svi spremni da prihvate Kosovo kao nezavisnu republiku. Svi osim nas i još par zemalja. Mađarska, Rumunija, Kipar, Azerbejdžan, Gruzija, Španija i Srbija su ove nedelje na sednici Saveta Evrope na kojoj se razmatrao zahtev tzv. Kosova za prijem u tu organizaciju glasali su protiv. Crna Gora, “naša bratska zemlja”, glasala je za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope.
Stvarno ne znam više ni šta da kažem, niti šta da mislim. Na fakultetu često pričamo o Kosovu, što mi studenti između sebe, što profesori kroz lekcije sa nama. Mediji su puni vesti o Kosovu. Vlast i opozicija kritikuju jedni druge za to što se Kosovo sve više udaljava od Srbije. Građani su podeljenog mišljenja. Neki smatraju da je Kosovo naše, neki drugi da je ono prestalo da bude naše onda kada je veliki broj Srba prodao svoju zemlju Albancima za velike pare pa su sa tim novcem došli i okupirali Beograd i tako jednom zauvek svoje ognjište napustili.
Meni je muka od stalnog pričanja o Kosovu, o tome kakva je dole situacija, o tome šta nam nude, a šta mi odbijamo da prihvatimo. Najmanje govorimo o paklu koji proživljava narod na Kosovu i Metohiji.
Stekla sam utisak da se o Kosovu najviše priča onda kada imamo druge goruće probleme kako bismo njih stavili u zapećak i fokusirali se na Kosovo uz parolu da je ono srce Srbije. Ako ono jeste srce Srbije onda treba da se pobrinemo da narod na Kosovu živi normalno, a ne u strahu. Ako je jedini način da narod na Kosovou živi normalno da mi priznamo nezavisnost Kosova, pa možda bi bilo najbolje to i uraditi. Ne znam. Stvarno ne znam. Ali nemam više snage da slušam o nemirima na Kosovu i o strahu tih ljudi. Na izborima nam je obećan mir i stabilnost, neka nam se onda mir i stabilnost u svakom smislu obezbede!
Toliko od mene za ovaj put, nemojte se ljutiti što smatram da je vrlo upitno da li je Kosovo naše. Jedno je sigurno, ono u našim dušama će uvek biti.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Tekstovi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije MediaSfere
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar