MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić, master komunikolog
Foto: Milorad Milanković
Sve priče su delimično naše a delimično tuđe, pa tako i ova. Došla sam s posla, ručala, presvukla se u ležerniju varijantu i „listam” telefon. Gledam Insta i samo prstom na preskoke sa posta na post retko šta me zaintrigira, ali jedna objava, tekstualna, kaže tipa – „Da je lako, to bi mogao svako”. Pošto sam ja isto u tom pesmopojničkom fazonu pomislim neki stih, strofa, šta li je kad u potpisu neka „koučica”. Tema koja me manje-više zanima i ne, ali volim da čujem šta imaju da kažu ljudi poput onih koji sebe nazivaju stručnjacima, mentorima, ekspertima, „učiteljima življenja”… Testiram ih, upoređujem… ne znam ni ja?!
Ide dalje objašnjenje kako svaki cilj koji postavimo deluje neostvarljivo, ali ako ne pokušamo da uradimo to što želimo definitivno će ostati na nivou misli, neke nerealizovane ideje i nestaće kao da nikad nije ni postojao. Mada sam ja od onih vernika koji smatraju da od ciljeva koji nam se sami nameću godinama ne možemo uteći, čak i ako želimo da ih neostvarimo što nije začuđujuće, jer smo shvatili da možda nije ni toliko vredno… ali ne, oni iznova i iznova iskaču da nam prepreče stazu i kao da nam govore – „Šta je tebi, jel si slepa ili ti nešto nije jasno?”
Jasno je kao dan da su naši odgovori u nama i ne treba niko da nam specijalno naznači šta nam je činiti. Naposletku, ne možete da ne vidite te znakove pokraj puta, te putokaze koji nas definišu hteli mi to ili ne. Mada, ljudi su prevrtljive igračke koje vole da ih drugi tutorišu. Možda smo tako i indoktrinirani. Od malena nas neko drugi uči pošto smo rođeni glupi. Jel tako? Tvrdim da nije, ali činjenice mi ne idu u prilog.
Ono što je, takođe, u tom tekstu sporno jeste priča o vežbaču u teretani koji ako bude podizao uvek teg od 5 kg neće povećati mišićnu masu. Ajde da kažemo da delimično možemo da budemo saglasni sa ovom konstatacijom, ali pitanje je da li je vežbač došao da radi hipertrofiju ili kondiciju. Znate, nije teretana mesto samo za bodibildere. Možda ja ne želim da izgledam kao Roni Koleman, ali želim da imam zdravo srce, dobar balasn, kondiciju, koordinaciju, lepo zategnuto telo i baš me briga za brojnost crvenih mišićnih vlakana. Hoću da kažem da površnost nije dobro objašnjenje, jer ne razlažu informacije svi na isti način.
Evo i priče jedne moje poznanice koja se obratila koučici da joj pomogne oko bračnih problema. Doooobro joj je naplatila savetodavne usluge i problem rešila tako što joj je sve organuzovala oko razvoda. Čekajte bre, ljudi – jel se sve danas rešava odustajanjem, bežanjem i najpopularnijom obmanom „voli sebe”? Helou, pa vi najviše volite sebe kada možete da tu ljubav prema sebi podelite sa drugima. Ha-ha-ha-ha… šala. Ne, htedoh reći… kada ste sposobni da volite druge. Sve je više isfrustriranih glupaka koji slušajući druge gube sebe, e to je problem.
Ko si ti da mi kažeš kako ću da živim? Šta ti znaš o meni ‘sem onoga što sam želela da ti kažem? Shvatate? Zatvorili smo se, učaurili, uplašeni od drugih, ali to je greška. Šta nam ti drugi mogu? Najveća opasnost smo mi sami sebi! Naš odraz u ogledalu je naš spasitelj ili ubica. Naravno da postoje situacije koje su iznad nas, izvan našeg dometa, ali prepustite onda stvar tim stručnjacima, doktorima, pravnicima, Gospodu… Procenite. Na kraju krajeva, Gospod nepogrešivo zna koju kaznu svako zaslužuje i nema nekažnjenih samo će neki sačuvati glavu a neki i glavu i obraz to je razlika. Kažu neznatna, ali je ogromna.
Najbolja stvar koju sam naučila je neodustajanje od najvrednijih stvari, a svako prema ličnom nahođenju zna šta mu je (naj)vrednije. Nekome kuća, nekome slava, posao, novac, znanje, prijatelji, porodica… Iako sam porodicu stavila na poslednje mesto u nabrajanju u mom slučaju je uvek na prvom.
Od srede do srede slušajte malo više sebe, a malo manje sve oko sebe i biće sve okej!
Ko se smeši, manje greši. 😉
Pozdravlja vas nasmejana,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar