Edionica Kolumne

Saša Edi Đorđević: Razočaranje

MediaSfera

 

Piše: Saša Edi Đorđević

Foto: Nenad Bocko Živanović

 

 

Koliko nade, vremena i energije prosečan čovek u toku života uloši u pogrešne stvari, u pogrešne ideje, u pogrešne ljude? Koliko puta veruje u nešto, daje sve od sebe, a na kraju završi razočaran, izneveren i nesrećan?




Ide u školu, uči, bori se za svaku ocenu, za bolji uspeh, za što viši stepen obrazovanja, a onda sa diplomom može samo da se slika. Posla u struci nema, ili ga ima uz neku jaku vezu, finansijski prilog nekom visoko pozicioniranom “dobrotvoru” ili nešto još gore. Retki su oni koji uspevaju bez bar jedne od tri nabrojane stvari. Ostalima ostaje da se bore protiv osećanja nemoći kako god znaju i umeju. I da rade poslove daleko ispod svog nivoa.

Neko trenira, radi vredno kao mrav, daje poslednji atom snage na treninzima, ali ga na takmičenjima nema nigde. Igraju neki drugi, čiji roditelji plaćaju mesto u timu ili su “neko i nešto” pa im se mora činiti. Uzalud trud, znoj i suze kad to nije jedini kriterijum. Ima, istini za volju, mnogo izuzetno talentovanih koji su u sportu uspeli, ali je i popriličan broj onih koji su se u statusu talenta ugasili i nestali, ne ostavivši nikaka trag. Nekada je razlog za to njihova nedovoljna posvećenost i upornost, ali je često i zasluga lošeg, korumpiranog sistema, gde često vladaju finansijski interesi trenera, klupskih moćnika i menadžera.

Dalje, čovek na poslu izgara, vredan je, odgovoran, produktivan, pažljiv prema poverenoj opremi, ljubazan i predusretljiv prema kolegama, ali mu je plata ista kao i onima koji nisu baš tako predani radnim zadacima, a kad je o napredovanju reč, stvari budu još gore: napreduju loši, oni sa vezama, poltroni… Dobri radnici ostaju da rade, jer tu su najkorisniji. Ili se jednostavno ne uklapaju u raznorazne otkrivene i prikrivene kombinacije. Ili su nekome bitnom nesimpatični. Znam popriličan broj ljudi koji su ostali od prvog radnog dana do dana penzionisanja na istom mestu, a vredeli su mnogo više od toga.

U ljubavi, osoba se žrtvuje, prilagođava, čini sve što treba da ljubavni, partnerski odnos bude kakav priliči da bude, sa mnogo nežnosti, pažnje, brige, uvažavanja, saosećanja za probleme onog drugog… i sve naizgled bude divno, bajno i sjajno. A onda iznenada ostane sam, ne znajući ni zašto ni kako. Okrene se kolo sreće za tili čas i eto praznine umesto ljubavi. S neba pa u rebra. Kao da nikada ničega nije ni bilo. Kao da od svega šarenog i lepog što je godinama slikano ostane samo list bele hartije.

Razočaranja ima i u porodičnoj ljubavi. U toj ćeliji koja bi trebalo da bude osnov društva. Nažalost, poznajem mnogo razorenih porodica, na razne načine, iz raznoraznih razloga. Porodice prepune psihičkog i fizičkog maltretiranja i nasilja, materijalne i psihičke nestabilnosti i nesigurnosti, srušenih snova i ambicija. Upropaštenih života. Porodica gde roditelji kinje decu zbog škole ili sporta, zbog svog alkoholizma ili narkomanije, ali i onih gde deca muče roditelje zbog svog kriminalnog života i korišćenja opijata. Porodica gde majka moli da joj sina odvedu u zatvor i ne puštaju da se vrati kući, jer sve prodade i sve ih prebi. Raduje se čovek braku, porodici i deci, a ona jednog dana postane pakao iz kojeg bezmalo nema izlaza.

Razočaranje je strašna stvar. Menja život. Uništava dušu. Čuvajte ga se.

Nema u današnjoj kolumni nikakve šale, nažalost. Mračan sam ovih dana i nije mi do toga. Oprostite.

Do sledeće prilike, svako dobro!

 


 

Saša Edi Đorđević

 

Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (JaničarUstanikČetnikDoktor i Umetnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.

 

 

 

 

 


 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .