MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
Često se, pisano i usmeno, bavim saobraćajem, pošto nam učešće u njemu oduzima dobar deo života. Nažalost, mnogo puta i sam život. Ili zdravlje kao jedan od njegovih najbitnijih elemenata. Po naslovu, to bi se očekivalo i u ovom slučaju, ali nije tako. Radi se o potpuno drugačijim životnim stvarima, mnogo važnijim od saobraćaja.
Imao sam više puta čast i zadovoljstvo da razgovaram sa Marčelom, sjajnim momkom, muzičarem i umetnikom uopšte. Pričali smo o svemu i svačemu, u mnogim stvarima se slažemo, u nekim baš i ne, što je sasvim normalno. I sasvim je normalno da i u neslaganjima ostanemo mirni i opušteni, sa razumevanjem stavova onog drugog. Jednom prilikom smo razmenili neka umetnička dela, pri čemu je njegov dar bio… recimo – kolekcionarski neprocenjiv. Na primedbu da se radi o izuzetnoj stvari (za jednog ljubitelja stripova sa stažom od već pola veka), koja daleko nadmašuje ono što je dobio, rekao je jednostavno: “Prijateljstvo je dvosmerna ulica.”
Imam, eto, popriličan broj godina za sobom, svakojaka iskustva u mnogim oblastima, svašta znam (i mnogo više ne znam), a toga dana sam dobio potvrdu one čuvene izreke da se čovek uči dok je živ. Marko, hvala ti za tu lekciju i gde čuo i gde ne čuo! Velika istina smeštena u par reči. Da, prijateljstvo je još kako dvosmerna ulica. I ne samo prijateljstvo. Sve je u životu u dva smera, od vas i ka vama. Koliko pružate, toliko će vam biti pruženo. I to je jedino pošteno. I trajno. Sve drugo je i nepošteno i prolazno.
Tako je u porodici, među rođacima, prijateljima, poznanicima, komšijama, među kolegama na poslu… Svuda gde postoje međuljudski odnosi postoji i taj princip dvosmernosti. Daj i biće ti dato. Pruži i biće ti pruženo. Pomozi i dobićeš pomoć. Jer, niko od nas nije Bogom dan da samo dobija. Ponešto mora i da se vrati, ako ne baš sve, odnosno ne u potpuno istoj meri (kakav je, na primer, bio Marčelov i moj slučaj). Ja to kažem na sledeći način: nisam samo ja tebi prijatelj, drug, brat… nego i ti meni. Ako sam ja tu za tebe, trebalo bi da budeš i ti za mene. Pošto ljudi nisu savršena bića, ovaj princip često omane. Egoizam sitnih duša čini svoje. Ali, i tu postoji rešenje: učini kome i koliko možeš, tebi će već neko da učini kad ti bude zatrebalo. To nije baš odnos u dva smera kako je napred rečeno, ali dobro radi. Čitavog života sam se ponašao na taj način i, evo, još se nisam pokajao.
Može ovo da se postavi i potpuno materijalno. Čitav nama poznat svet, čitav univerzum “radi” na struju, budući da svaki atom sadrži određene vrste električnih čestica. Da bi sistem bio stabilan, potrebno je da pozitivan i negativan napon budu jednaki. Tako je i u biološkom smislu, kod čoveka kao živog bića. Ako emituje negativnu energiju, u njemu ostaje praznina u “rezervoaru” za negativnost, pa mu se negativna energija i vraća, jer je to neophodno da sistem bude, jelte, stabilan. Ako zrači pozitivno, po istom principu, pozitivno mu se vraća. Kako zračiš, tako i privlačiš, kaže mudrost našeg naroda. Jednostavno i tačno.
Princip dvosmernosti, naravno, postoji i kada je ljubav u pitanju. I naročito kada je ljubav u pitanju. Jer ljubav je jedan od temelja sreće. Lako je kada sve teče kao bistar planinski potok. Ali, ako vam se na tom polju desi nešto loše, ne gledajte prvo i samo u partnera, ne tražite krivicu samo u njemu niti odgovore jedino od njega. Pogledajte u sebe, potražite u svom srcu, u svojoj duši odgovor na pitanje šta ne valja. Potražite uzroke za ponašanje onog drugog. Potražite neku svoju neiskrenost ili ružnu misao, neku nesigurnost. Pretražite svoj rečnik ružnih reči, jer možda ste ih izgovorili. Vratite u glavi i dobro pregledajte fotografije i video snimke svojih postupaka, preslušajte svoje rečenice, jer ste možda baš vi negde pogrešili, a da vam se pre nije tako činilo. Kad bolje spoznate sebe, bolje ćete shvatiti suprotnu stranu. Tek posle toga možete i da razgovarate. Razgovor, uglavnom, ništa ne košta. Možda se negde niste potpuno razumeli. Dajte i daće vam se. Jer i ljubav je dvosmerna ulica.
Srećan vam sutrašnji Vaskrs, braćo i sestre!
Do sledeće prilike, svako dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor i Umetnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Tekstovi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije MediaSfere
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar