Veliki petak – najtužniji dan hrišćanstva

MediaSfera

Za pravoslavne hrišćane danas je Veliki petak, dan kada je po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

Prema predanju, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade“.

Na Veliki petak se posti. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva ove godine slavi u nedelju, 19. aprila.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevandjelja o događajima u dane Stradanja.

Večernje Velikog petka

Tada se iznosi plaštanica, (tada je sveštenoslužitelј obučen u potpuno odjejanje i peva se stihira: Tebe odjejuščagosja...) radi poklonjenja umrlom Gospodu, izobraženom na plaštanici. Na večernjoj molitvi čitaju se parimeji, apostol i jevanđelјe. Nakon iznošenja plaštanice, na povečerju, peva se kanon o raspeću Gospodnjem, koji nam opisuje žalost Crkve i plač Presvete Bogorodice.

Na Veliki petak liturgija se ne služi, izuzev, ako bi Blagovesti pale na taj dan. Ne služi se zato što se na liturgiji prinosi Bogu beskrvna žrtva, a na taj dan je Isus Hristos prineo sam sebe na žrtvu. U bogosluženjima Velikog petka spominje se hvatanje Gospoda Isusa Hrista, sud jevrejskih starešina i rimskog prokonzula Pontija Pilata nad nјim, krsna stradanja, smrt i skidanje sa krsta.

Sama bogosluženja tog dana sastoje se iz: jutrenja – na kome se čita Dvanaest strasnih (stradalnih) Jevanđelјa (ovo jutrenje se obično služi, kao što smo napomenuli, uveče na Veliki četvrtak), carskih časova i večernja, tj. opelo Hristovo, sa iznošenjem plaštanice.

Posle večernje, poje se malo povečerje sa kanonom ο raspeću Gospodnjem, tzv. Plač Presvete Bogorodice, čiji je autor Simeon Logotet iz X veka. Ovoga dana predviđen je najstroži post. Pravoslavni tog dana strogo poste na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana ništa ne jedu, niti piju, a tek uveče, kada izađu zvezde, uzmu malo hleba i vode.

Narodni običaji

Svuda gde Srbi žive, narod od ranog jutra odlazi u crkvu na molitve, a uveče na službe na kojima se iznosi plaštanica i vrši opelo Isusu Hristu. Tada se narod poklanja Hristovom grobu i celiva plaštanicu. Vrše se i litije oko hrama. Strogi je post, a ono što je naročito zabranjeno je pijenje vina, jer ono predstavlјa Krv Gospodnju. Žene kuvaju varice i mlade koprive. Varica se nosi čobanima, a koprivu jede i staro i mlado. Izbegava se bilo kakav drugi posao. U južnoj Srbiji decu ne puštaju napolјe, van dvorišta.

Sv. Nikolaj Velimirović: Veliki petak – Hristovo raspeće

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Judeji su uz grozne poruge, Isusa Hrista bičevali. Rimlјani su nastavili sutradan krvavi pir. Pilat je sve to mirno gledao. Nјegov kukavičluk je bio veći od lјudskog osećanja za pravdu, i sudijskog poštovanja zakona. U želјi da Isusa potpuno ponize, rimski vojnici su mu obukli skerletnu odoru, jer skerletna boja je bila boja careva i niko drugi nije smeo da je nosi. Skakali su i igrali oko njega smejući se caru, a na glavu su mu stavili trnov venac, kao krunu.

U svom bezumlјu nisu znali da su, iz želјe da ga ponize, ustvari posvedočili istinu. Isus jeste bio Car nad carevima, jer njegovo carstvo nije od ovoga sveta. Tu surovu igru su nastavili Judeji, kad im je Pilat predao Isusa, rekavši da nikakve krivice na nalazi na njemu, odnosno, da taj čovek nije prekršio nikakav zakon, dakle, on je nevin. Surovi i opaki Irod, bludnik, rodoskrvnitelј i ubica sv. Jovana Preteče, je mogao sve da prihvati, ali ne i da pred njim stoji nevin čovek. Onaj ko u sebi nema ni trunčicu čistote, ne može da prihvati da ona postoji kod drugih. Želeći da se naj nevinijem od svih lјudi koji su ikada zemlјom hodili naruga, Irod je naredio da Isusu obuku belu odoru, koja je znak nevinosti.

Tako su i Judeji priznali istinu (iako toga nisu bili svesni), mada im je namera bila da pokažu poruganog, ismejanog i uniženog čoveka, kojeg je svetina do juče slavila kao Proroka i Spasitelјa. Tako su u oba slučaja, iako zbog lakrdije i bestijalnog iživlјavanja i Rimlјani i Judeji, iako nesvesno priznali Isusa Hrista za ono što je on i bio, Bezgrešni Car. Tog strašnog dana Pilat i Irod su se izmirili, jer su pre toga bili u zavadi. Ujedinilo ih je zlo delo.

Kad su Judeji videli da mogu samo da muče Isusa, ali da ne mogu da ga osude, rekli su Pilatu da se Isus ustvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a takav greh mora da kazne Rimlјani. Kako je to bilo vreme uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da jedan zatvorenik bude pušten na slobodu. Tada je u zatvoru bio Varava (Baraba), osuđen zbog ubistva rimskih vojnika i pobune protiv Rimlјana. Pilat je pitao narod koga hoće da oslobodi, Isusa ili Varavu, i narod je tražio Varavu, a kad je pitao šta da uradi sa Isusom, svetina je počela da urla: „Raspni ga! Raspni ga!“ Isusu su opet obukli njegovu odeću koju mu je istkala Presveta Bogorodica, u kojoj je išao i propovedao, za koju su vojnici kasnije bacali kocku, i time su se ispunile reči iz Psalma da će se za njegove halјine bacati kocka.

Natovarili su mu teški krst na leđa i poveli ga putem koji i danas, dve hilјade godina kasnije, nosi ime Ulica Bola (Via dolorosa). Usput su ga plјuvali, dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi krst stradanja. I jedna dobra žena, Veronika, istrčala je iz kuće i maramom obrisala krv, znoj i plјuvačku sa Isusovog lica. On nije mogao rečima da joj se zahvali, ali je to učinio na svoj način. Na marami je ostala slika lika Hristovog. Kako onda tako i danas. Ta marama postoji i na njoj je nerukotvoreni lik Hristov.

Na brdu Golgota (Lobanja), bila su tri krsta. Hristov u sredini i dvojice razbojnika sa strane, i to je bio jedan od načina na koji su želeli da ga ponize. Čak i tada, posle svih mučenja i ponižavanja koja je doživeo, Hristos nije kleo, on je molio Oca svog nebeskog da oprosti ovim lјudima jer ne znaju šta čine. Kad je konačno, oko tri sata popodne, po našem računanju vremena, duh svoj predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, se pobunila protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlјa, zavesa u Hramu se rascepila odozgo do dole, i kamenje se raspadalo u prah uz užasan prasak. Tako su se obistinile Hristove reči da će i kamenje progovoriti. I mrtvo kamenje je svedočilo Živoga Boga. „Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti“

Izvor: SPC, fb stranica manastira Sveti Sisoje