MediaSfera
Tekst i fotografije: Vojislav Luković
Nedeljno jutro na Žabljaku. Suncem obasjani vrhovi Savinog Kuka varljivo daju utisak toplog dana dok se jutarnja vlaga kao gorska suza ledi na iglicama obližnjih borova.
Ranimo na Liturgiju u Preobraženjskoj crkvi podignutoj 1862. u znak pobede nad Turcima u boju na Šarancima.
Danas je radost za dušu i predah za telo, toliko potreban umornim nogama. Dok se Mikica posle crkve priprema za večerašnju predstavu (čitaj: kulira!), odlazim do Prijepolja da dovezem Sloba Rajića, čoveka čija su organizacione sposobnosti od neprocenjivog značaja za ovu misiju. On nam se pridružuje u finišu molitvenog hoda ka Ostrogu.
U Beogradu mi i odlazak do Novog Beograda predstavlja noćnu moru, a ovde mi je to očas posla- 60km u jenom pravcu. Šta ti je čo’ek, ka’ ‘tica, sad je o’đe, sad tamo. Uveče počinje Mikicina monodrama „Život kao tezga“, ulaz je slobodan, a prilozi za podrušku akciji prikupljanja sredstava su dobrovoljni.
Prijatelji koji su nas juče dočekali na prilazu gradu, i danas su došli i još jednom pokazali svu lepotu ljudskosti. Predstava počinje, toncu kompjuter otkazuje poslušnost u odsudnom momentu (nisam ja kriv, majke mi), ali se Mikica ne da zbuniti i kreće bez muzičke podloge.
Uloga ga nosi i predstava teče, pomalo šaljiva, pomalo tužna, ali to je život.
Nakon predstave odlazimo u hotel, neko na odmor a neko za kompjuter. Sutra nastavljamo put ka Šavniku (to je ono mesto gde su obično veliki snegovi i saobraćaj u prekidu), i još jedan dan bliže Ostrogu, na poklonjenje Svetom Vasiliju, slava Mu i milost.
(Nastaviće se)
U cilju proširivanja smeštajnih kapaciteta inkluzivnog kampa „Svici u mraku“ za osobe sa posebnim potrebama u oblasti autističnog spektra, glumac Mikica Petronijević se pokrenuo na Krsni hod ka Ostrogu.
Uplate se mogu izvršti putem SMS poruke 105 na broj 2407 ( cena poruke je 200,00 din, PDV se ne naplaćuje) ili na Е- донирај kao i preko Pay Pal-a.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar