Vizuelna Umetnost

Otvaranje izložbe “Prvi put slični sebi samima” Natalije Vujošević i Ivana Markovića

MediaSfera

 

Foto: Natalija Vujošević: Zrak, instalacija, detalj print ogledalo tekstil 2018.

 

Izložba “Prvi put slični sebi samima” biće otvorena u petak 31. marta u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Nastala u saradnji umetnice Natalije Vujošević i umetnika Ivana Markovića, ova izložba predstavlja niz međusobno povezanih radova koji kroz medije pokretne slike (Ivan Marković), skulpture, site-specific intervencije (Natalija Vujošević) i teksta (umetnici u saradnji sa dramaturškinjom Tanjom Šljivar) promišljaju odnos ideala, sećanja, prostora i vremena. Kustos izložbe je Miroslav Karić.




Polazeći od konkretnih primera modernističkih arhitektonsko-građevinskih projekata (službena zgrada kompanije Energoprojekt na Novom Beogradu) ili reminiscence estetskih i stilskih vrednosti njima pripadajućih enterijera, umetnici izvode svojevrsno vizuelno istraživanje prostora u koje su upisani tragovi društveno-političkog konteksta u kojem su nastali.

Kroz postupke posmatranja, sakupljanja i beleženja izolovanih prostornih, vremenskih i materijalnih fragmenata koji su nekada bili deo koherentnog društvenog tela, izložba postavlja arhivsku građu, poetske zapise i intervencije u specifične narativno-refleksivne relacije i omogućava doživljaj prostora kroz rekonstrukciju iskustva. Tako video-opservacije ambijenta Energoprojekta, snažno markiranog prepletima elemenata arhitekture, biljaka, geometrizovanih senki i povremenog nemog prisustva ljudi, dalje prostorno-asocijativno aktiviraju sadejstva izloženih artefakata ne tako davne kulture i glasa nevidljivog naratora čiju priču određuje tok prisećanja, mentalnih slika, utisaka, faktografije.

Atmosfera se postepeno gradi u kretanju i nizu senzornih i emotivnih stanja, koji uvode u uvežbavanje ritma ili koreografije i ispitivanje mogućih oblika novog zajedničkog tela i jezika. Dramaturgija postavke artikuliše na kraju prostor kao susret kolektivne memorije i vizije kolektivnog istupa, kao dimenziju snolikih i začudnih susticanja društveno proživljenog i ne više prisutnog i potisnutog, kao okidač prepoznavanja.

Natalija Vujošević je umetnica i kustoskinja bazirana u Crnoj Gori. Fokus njenog istraživanja i prakse su prezentacije arhiva kroz izložbe, u traganju za obnovljenim načinima komunikacije, angažmana i razumevanja putem novih interpretacija i proširenih oblika. Kao umetnica izlaže internacionalno a njene recentne izložbe uključuju „Rim”, Tobačna galerija Ljubljana 2019, „Veće od mene. Herojski glasovi bivše Jugoslavije”, kustoskinje Zdenke Badovinac, muzej MAXXI u Rimu, 2021, „Invisible”, kustoskinje Jill Kearney, ArtYard Art Center, Nju Džerzi, 2022, itd. Kao kustoskinja je sprovela brojne istraživačke projekte i izložbe kao što su: „Drugarice / AFŽ”, Antifašistički front žena u Crnoj Gori 1943–1953 (u saradnji sa Natašom Nelević), Arhiv Cetinjskog bijenala (2021/22, Institut za savremenu umetnost sa Petrović fondacijom), „Future Ecologies / Future in Debris” (sa British Council Collection i LUX, London), „Skuvaj mi kafu, napravi sendvič”, Galerija 17, Priština, „Umeće držanja za ruke / dok se probijamo kroz sedimentni oblak”, crnogorski paviljon na 59. Bijenalu u Veneciji. Od 2022. radi kao kustoskinja u Centru savremene umetnosti Crne Gore, gde zajedno sa koleginicama Marinom Čelebić, Anitom Ćulafić i Nadom Baković koncipira i razvija međunarodni projekat Laboratorija kolekcije umetnosti nesvrstanih zemalja.

Osnivačica je NVO Institut za savremenu umetnost u Crnoj Gori, posvećen mladim umetnicima, umetničkom obrazovanju, istraživanju i arhivama.

Ivan-Markovic-still-iz-videa-rada-Prvi-put-slicni-sebi-samima-min.jpg

Ivan Marković je filmski autor i vizuelni umetnik. U težištu njegovih skorijih filmova i video-radova je posmatranje prostora, te odnosa rada, arhitekture i društva.

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2012, a 2019. završio master studije filma na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Osvojio je nagradu Erste Fondacije za najboljeg vizuelnog umetnika 2014. Tokom prethodnih nekoliko godina radio je kao direktor fotografije na više dugometražnih filmova, među kojima su „Pejzaži otpora” Marte Popivode, „Ti imaš noć” Ivana Salatića i „Bio sam kod kuće, ali” Angele Šanelek koji je osvojio Srebrnog medveda 2019.

Njegov eksperimentalni dokumentarni film „Centar” premijerno je prikazan na festivalu DocLisboa 2018. Osvojio je nagradu za najbolji srpski dokumentarni film na festivalu Beldocs 2019 i nagradu „Best Balkan Newcomer” na Dokufestu. Film je učestvovao na brojnim međunarodnim festivalima i prikazivan je na više grupnih izložbi. Zajedno sa Linfeng Wuom režirao je kratki film „White Bird” (Berlinale 2016), kao i dugometražni igrani „From Tomorrow on, I Will” koji je premijerno prikazan na Berlinalu 2019 u sekciji Forum. Film je osvojio „Grand Prix” filmskog festivala Jeonju u Južnoj Koreji i nagradu „First Steps” Nemačke filmske akademije. Od 2020. član je Evropske filmske akademije (EFA). Živi i radi u Berlinu i Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 30. maja 2023. godine

Realizaciju izložbe su pomogli Energoprojekt i Radio Crne Gore.

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .