Pozorište

Baletske zvezde Lusija Lakara i Metju Golding: „Beogradski festival igre nam je najvažniji festival na svetu”

MediaSfera

 

Foto: Beogradski festival igre

 

 

 

U još jednoj rasprodatoj sali u nizu, sinoć je u okviru 20. Beogradskog festivala igre odigran komad „U tišini noći” neprikosnovenih baletskih zvezda Metjua Goldinga i Lusije Lakare koji su ispraćeni višeminutnim ovacijama, povicima „bravo” i zvižducima oduševljenja, a među prisutnim zvanicama ove večeri je bio i ambasador Evropske Unije Emanuele Žiofre.




„Beogradski festival igre je za nas najvažniji festival na svetu. To nam je bio prvi festival na kom smo predstavili svoj rad i tu se osećamo kao među svojima. Nadamo se da ćemo i našu sledeću produkciju prikazati baš ovde”, kazao nam je Metju Golding na svečanom koktelu upriličenom nakon izvedbe komada.

Kanadski igrač je sa svojom životnom i scenskom partnerkom, Špankinjom Lusijom Lakarom, još jednom raspametio beogradsku publiku. Nakon prošlogodišnjeg dueta „Fordlandija”, koji je dobar deo gledalaca ostavio u suzama, njihov najnoviji komad, „U tišini noći”, dirljiva priča o tragičnoj ljubavi, mnoge je ostavio bez daha.

„U tišini noći” kombinuje filmske scene, u kojima vidimo dvoje ljubavnika u flešbekovima, i njihov nastup uživo, u sadašnjosti, gde se prepliću stvarnost i fantazija. Cela priča odvija se sredinom prošlog veka, oživljenom muzikom bendova The Ronettes, Five Silks, The Righteous Brothers i šansonjerkom Edit Pjaf. Metju Golding, kome je ovo prvi koreografski poduhvat, napominje da je komad počeo da stvara upravo od muzike.

„Odrastao sam na hitovima 50-ih i 60-ih koje su slušali moji roditelji. To vreme u meni budi neku nostalgiju i romantiku. Mislim da su ljudi tada bili prisutniji nego danas”, veli Metju.

Inspirisale su ga, dodaje, one životne situacije i trenuci koji nas menjaju zauvek. To smo naročito osetili u vreme pandemije kada smo morali biti razdvojeni od voljenih osoba ili smo zauvek ostali bez njih.

„Hteo sam da pokažem kako možemo da osetimo nekoga blizu sebe bilo da je tu ili da više nije sa nama”.

Sem muzike, bilo mu je veoma važno da i koreografija i priča imaju smisla, jasan početak i kraj.

„To se danas retko nudi. Većina ne želi da vam ispriča celu priču, već pribegava apstrakciji”, konstatovao je Golding.

U cilju pričanja takvih priča, sa Lusijom Lakarom i još desetoro igrača osnovao je kompaniju Goldenlak sa sedištem u Baskiji.

„U oktobru ćemo u Bilbau imati premijeru komada ‘Izgubljena pisma’ i voleli bismo da se sa njim vratimo u divni Beograd i na Festival igre. To je komad sa drugačijom dinamikom, jer su sada tu i drugi igrači koji su uneli svoje stilove i malo ‘prodrmali’ Lusijin i moj rečnik”, istakao je. Još jednom je, za kraj, izneo pohvale na račun festivala:

„Srećan vam 20. rođendan! Kapa dole za sav trud i upornost da dovedete pred publiku samo najbolje sa svetskih baletskih scena”.

Pre osnivanja svoje kompanije, Metju i Lusija bili su zvezde u brojnim trupama. Lusija Lakara bila je primabalerina Bavarskog državnog baleta, igrala je za Balet San Franciska, Nacionalni balet Marselja… Na Gala koncertu svetskih baletskih zvezda u Sankt Peterburgu 2011. proglašena je za igračicu decenije, a za izvedbu u komadu „U tišini noći” dobila je najvažniju špansku nagradu za scenske umetnosti, Premio Max za najbolju baletsku interpretaciju u 2022.

Metju Golding, koga je britanski „Standard” nazvao „Bredom Pitom baletskog sveta”, ne samo zbog dečačkog šarma već i ugleda u svojoj profesiji, bio je prvak londonskog Kraljevskog baleta, član baleta San Franciska, Hong Konga i Dortmunda, Nacionalnog baleta Amsterdama, Američkog baletskog teatra…

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .