Vizuelna Umetnost

Otvorena izložba “Grad: mesto identiteta” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

MediaSfera

 

Foto: Bojana Janjić

 

U četvrtak, 23. marta, na drugom i trećem nivou Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba “Grad: mesto identiteta”, na kojoj je predstavljeno oko 130 dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, iz svih postojećih zbirki: Zbirke slikarstva od 1900. do 1950, Zbirke slikarstva posle 1950, Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel i dr.), Zbirke skulpture i instalacije i Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.




Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti; Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija / viša kustoskinja; i Svetlana Mitić, kustoskinja Zbirke slikarstva posle 1950. / muzejska savetnica. Izložbu je svečano otvorio Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je istakla: “Imajući u vidu da zbirka Muzeja savremene umetnosti obuhvata period od 1900. do danas, te i da omogućava slojevit prikaz rađanja i razvoja modernosti koja se istorijski vezuje za evoluciju i konsolidaciju grada, s tim u vezi se grad izdvojio i postao označitelj moderne misli i delovanja tokom čitavog dvadesetog veka do danas, ali i centar umetnosti i umetničke produkcije. U  bogatstvu i diverzitetu zastupljenih dela, kolekcija Muzeja savremene umetnosti pruža mogućnost za šira posmatranja i promišljanja rađanja i razvoja modernosti u našoj sredini, kako u umetnosti tako i šire gledano u pogledu refleksija društvenog i kulturnog razvoja, pa i razvoja pojedinca unutar zajednice i obrazovanja raznolikih kulturnih obrazaca koji definišu bilo lokalni, urbani, tako i kolektivni i nacionalni karakter. S tim u vezi izložba teži da problematizuje načine na koje urbana sredina može da se posmatra kao mesto kontinuiranog formiranja ličnog i kolektivnog identiteta”.

Marijana Kolarić je navela da su među zastupljenim autorima na izložbi Marko Čelebonović, Mića Popović, Neša Paripović, Milica Tomić, Sava Šumanović, Ivan Tabaković, Jasmina Cibic, Krsto Hegedušić, Vasa Pomorišac, Dušan Džamonja, Srđan Đile Marković, Bojan Bem, Petar Omčikus, Balint Sombati, Zoran Todorović, Mihael Milunović, Srđan Apostolović, Biljana Đurđević, Radoš Antonijević, Dragoslav Krnajski, Bata Mihajlović, i mnogi drugi.

Una Popović, jedna od kustoskinja izložbe i kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija / viša kustoskinja, u svom obraćanju je rekla: “Izabrana dela nam služe kao resursi, dokumenti vremena u odnosu na koje postavljamo složenija pitanja oko pojma i načina formiranja identiteta, koliko god to značenje bilo široko i sveopšte. Najveća tajna od svih tajni i jeste tajna identiteta, ali i načina delovanja i politike grada, mesta različitosti, stalne vibrantnosti, procesa, beskonačnosti. I jedan i drugi pojam predstavljaju moguće nepregledno definisanje jer stoje u osnovi svih drugih tajni: života, mišljenja, slobode”.

Svetlana Mitić, jedna od kustoskinja izložbe i kustoskinja Zbirke slikarstva posle 1950. / muzejska savetnica, u svom govoru je naglasila: “Koncipiranjem specifičnog tematskog okvira, publici se nudi mogućnost sagledavanja širokog spektra umetničkih ličnosti čije učešće na umetničkoj sceni zemlje pratimo od perioda nastanka i razvoja modernističkih i avangardnih  poetika prve polovine prošlog veka, pa sve do umetničkih ostvrenja nastalih u prve dve decenije 21. veka. Time bismo mogli reći da je  izložba Grad: Mesto identiteta u potpunosti bazirana na delima iz Zbirki muzeja savremene umetnosti, a složenošću svoga koncepta, izložba otvara mogućnost preispitivanja, kontekstualizovanja i reinterpretacije značajnog broja umetničkih ostvarenja. Upravo ovakav način kustoskog rada produbljuje i daje trajni smisao postojanju svake umetničke zbirke”.

Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture, na otvaranju je rekao: “Savremeni razvoj gradova decenijama unazad doveo je do pojave takozvanog generičkog grada, jer gradovi su počeli da liče jedni na druge, preuzimajući istovetan model savremenog arhitektonskog oblikovanja. Ipak, svaki grad ima svoju priču koja se nužno vezuje za njegove stanovnike. Jezik umetnosti je upravo način kojim gradovi progovaraju, i svoju priču prenose svojim stanovnicima i posetiocima”.

Miodrag Ivanović je svoj govor zaključio rečima: “Autorke su u svom radu zainteresovane za istoriju i istoriju umetnosti, pa izloženim delima pokreću dijalog sa publikom i otvaraju prostor za drugačije sagledavanje tokova naše i opšte istorije, ali pokazuju i bogatstvo fonda Muzeja savremene umetnosti koji svojim sadržajem omogućava sagledavanje i najkompleksnijih stvaralačkih fenomena. Na tome im najiskrenije čestitam”.

Kustoskinje izložbe su Una Popović, Svetlana Mitić, mr Mišela Blanuša, Žaklina Ratković, i dr Rajka Bošković. Tokom trajanja izložbe biće organizovane različite forme pratećeg programa, a izložba će biti otvorena za posetioce do 20. avgusta 2023. godine.

Izložba Grad: mesto identiteta problematizuje načine na koje urbana sredina može da se posmatra kao mesto gradnje i kontinuiranog formiranja identiteta, ne samo osnovnog/suštinskog već i  umetničkog. Kroz izložbene celine gradskih toposa predstavlja se ono što u užem i širem smislu definišemo kao gradsko (arhitektura, društvene i kulturne aktivnosti, oblici ponašanja, stil života i dr.) i što kao podidentitet, svojim prostornim i socijalnim odlikama, bitno određuje razvoj individualnih i kolektivnih modela delovanja i ophođenja. Asocijativno i tematski mapiraju se i jukstaponiraju umetnička dela od početka prošlog veka do ranih dvehiljaditih koja svojim širokim spektrom značenja na različite načine tretiraju pojedinca, od najočiglednijih pojedinosti kao što su fizičke karakteristike ili društvena angažovanost pa do najsloženijih unutrašnjih preispitivanja koja se mogu istovremeno sagledati i na nivou grupnog mentaliteta.

Fokus kustoskog tima je na antropološkoj i kulturološkoj analizi dela iz kolekcije, čime je otvorena mogućnost dvojakog sagledavanje teme. Kroz brojne umetničke radove uočavaju se procesi oblikovanja i mapiranja osobenosti i karaktera pojedinaca koji u gradu žive, odnosno pozicije – kako grad tretira nas a potom i kako pojedinac/umetnik, kroz vlastitu vizuelnu prizmu ili teorijsku elaboraciju, tretira fizičko okruženje – kako umetnik/umetnica vidi grad. Ove pozicije se razvijaju zahvaljujući različitim obrascima delovanja:  svesno, spontano, emotivno, vrednosno, artificijelno, kao osobenim vidovima ponašanja u kontekstu specifičnog okruženja. Posledice uzajamnog delovanja mogu biti podsticajne, delotvorne, ali i ograničavajuće, devastirajuće za čoveka–građanina, jer polis sprovodi i različite modele represije. Ovo naročito biva provokativno za umetnika–pojedinca i može se odraziti na njegovu/njenu jedinstvenu socijalizaciju, izraženu upotrebom raznolikih jezičkih formi unutar konkretnih praksi.

Izložba Grad: mesto identiteta nije strukturirana hronološki, već je podeljena u pet tematskih celina koje se mogu označiti kao odrednice/nivoi u promišljanju grada kao mesta tvorbe različitih vrsta identiteta: Privatni prostori: svakodnevica u zajedništvu; Semiotika grada; Urbani svet / globalni grad; Subjekat i mesto; Distopija – utopija. Unutar svake od pomenutih celina biće izdvojena pojedina dela koja svojim značenjem na poseban način korespondiraju sa datim segmentom, a što će u formi kraćeg narativa sadržati legenda pored dela.

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .