MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić, master komunikolog
Foto: Đorđe Kojadinović
Znam, znam… nije me bilo, ali iz opravdanih razloga. Ipak, ne mogu baš sve što želim da postignem onda kada bi to i trebalo, već onda kada se napravi prostor i sad’ kad sam malo prodisala posle odbrane završnog master rada rekoh da vas počastim jednom lepom kolumnom u mom prepoznatljivom stilu.
Ovoga puta bih podelila sa vama kako je izgledala priprema za odbranu, pošto sam proces pisanja, učenja i odbrane nije toliko neformalan a sve što je formalno nije preterano ni zanimljivo.
Zapravo, ne bih da se prisećam teških stvari, ali samo ću napraviti kratak osvrt u nekoliko redaka – namučila sam se, malo sam spavala, užasno sam bila nervozna zbog rokova, i naravno muž je najviše nastradao. Najveći teret je podneo, posebno u trenucima promene mog raspoloženja od srećne, tužne, rasplakane, do duboko nesrećne…. sve su to strašne faze brucoškog života kroz koje sam morala opet da prođem, bez nekog reda i nemogućnosti da se predvide i preduprede osećanja beznadežnosti i nemoći pred naletom novih predmeta i novih literatura.
Sve lomove i uspehe, ushićenja, radosti i suze… prošli smo zajedno, onako porodično. Uspela sam da pobedim sebe i kada sam pročitala svoj završni rad dan pred odbranu zapitala sam se – jel moguće da sam ja ovo napisala? Moguće je! Često sebi postavim to pitanje kad pogledam iza sebe… Mnogi bi se do sada polomili i raspali, a ja… Evo, cela sam.
Duboko uzdišem i punih očiju suza ponavljam u sebi – uspela sam i uvek ću uspeti! Snaga je naš um! Snažni smo samo onoliko koliko smo neustrašivi da zagazimo u nepoznato i izađemo obogaćeni novim iskustvom. Više se ne plašim izazova, u stvari nikada se nisam ni plašila. Naprotiv, nedavno sam se setila kada sam trebala da odaberem srednju školu. Raspitivala sam se koja je najteža beogradska gimnazija.
Neko je rekao „Treća” i ja sam donela odluku – nju ću upisati. Nikada nisam bežala od težine, ali od lakoće sam se gnušala i dan danas me muka hvata kad se neko hvali kako je nešto stekao i postigao na tuđoj muci ili tuđem radu, još gore tuđim novcem… sve „for free”. Znate, to nije uspeh pre bih rekla da je to sramota. Ne onih koji su izigrani već onih koji su se zaigrali.
Ali, dobro „sve će to narod pozlatiti”… prepoznao je u 19. veku i Laza Lazarević demone ljudske duše, a sada su oni neprepoznatljivi… Mada, ostajem pri uverenju da je dobro dobro ma u kom vremenu a loše loše bez obzira na društvo koje u posrnuću razvija kancerogene izrasline na obrisima nekakvih principa hegemonističke kulture. Dvajt Makdonald je malo drugačije govorio o masovnoj kulturi da je ona „parazitska, kancerogena izraslina na visokoj kulturi”. Obrni-okreni na isto dođe – ne valja.
Nego, nisam uopšte htela o teškim temama… To ćemo drugom prilikom.
Obećala sam „lepu kolumnu” a meni je lepo sve što je životno, razigrano i živopisno. Naravno, nekoliko dana posle predaje studentskoj službi konačnu verziju završnog master rada pripremala sam se za odbranu. Izvukla sam ključne nalaze istraživanja, skockala prezentaciju i dan pred odbranu isplanirala ko će šta da obuče pošto sam celu porodicu planirala da dovedem da budu moja publika i da ujedno vide, posebno deca, kako treba.
Svima sam sve opeglala, pripremila i sutradan oblačim Lazara, vidim jedna čarapica mu na prstu pocepana. Izašao krompirić, pogledam u sat već sam u stisci s vremenom i razmišljam – nema veze neće se izuvati pa kad dođemo kući promeniću mu i ćao. Malo izvučem čarapicu podvijem je ispod prstića da mu ne bude nelagodno. Stigosmo na fakultet, predala sam dokumentaciju, čekam komisiju u hodniku i dok tako sedimo samo čuješ mog Lazara: „Mama, pogledaj pukla mi je čarapa!”
Okrećem se ka njemu, a on se izuo, drži tu nogicu u ruci i maše golim prstićima. O, ne! Prolaze studenti i smeškaju se, a ja propadam u zemlju. Tonem!!! Lazareeeee! Skačem sa klupe, brzo mu navlačim patiku na nogu i pretim najtiše što mogu: „Da li si ti normalan?! Molim te ne skidaj patike, odmah te vraćam kući. Sramota je da pokazuješ pocepanu čarapu. Smeju nam se svi.” Gleda me blago telećim izrazom onako naivno i ja sad već popuštam.
Ma nije dete krivo. Ja sam kriva. Ja sam mu obula tu taličnu čarapu! Okrećem se oko sebe gledam da li su u hodniku neke kamere da ne osvanemo na Jutjubu, kao najgledaniji video. Postali bi viralni, ali sva sreća nema kamera. Uf! Laknulo mi je. Nekolicina studenata se dobro zabavila našom porodičnom zavrzlamom i to je to.
Sada kada sam odbranila rad i dobila 10, prosečna ocena školovanja 9,9. Kako bih vam rekla? Ma i da sam najgora mama na svetu, a nisam – baš me briga. Naučila sam još nešto – nikada ne krećite nigde sa decom, ako su im iscepane čarape jer i ako mislite da se neće izuvati postoji mogućnost da se izuju. Sličnu situaciju sam imala kao studentkinja. Zima, nisam mogla da pronađem normalne grilon čarape i obula sam neke za izlazak rupičaste u stilu niko neće videti preko idu farmerke. Na putu do posla, pošto sam ujedno studirala i radila, ujeo me je pas, pravac ambulanta, skidam se… Tojica doktora trčkaraju oko mene, a ja u mrežastim seksi čarapama neki veš svileni… propala sam u zemlju. Kažem vam, dok je živ čovek uči i ne nauči.
I za kraj, gledala sam super film „Babilon” glume Bred Pit i Margo Elis Robi. Preporučujem. Nije loša priča iako ima smornih delova. U filmu glavna glumica kaže nešto u stilu – zvezda se ne postaje, zvezda se rađa! Ja sam zvezda!
E tako, da znate. Ako ste rođeni kao zvezda to je fakat i ne može vam prašina ništa.
Sijajte još jače da oni kojima vaš sjaj smeta budu što dalje.
Voli vas i misli na vas zvezda,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar