Od Šumadije do Ostroga, korak po korak (dan 11.)

MediaSfera

Tekst i fotografije: Vojislav Luković

Polazak u ranim jutarnjim časovima (ovako počinje svaka najava turističkih organizacija za neko putovanje), i odmah vodena prepreka.

Obilazimo je posle kraćeg razmišlanja i stižemo u centar Ušća gde nas dočekuje Goran Nikolić, član planinarskog društva „Radočelo“ koji će nam biti vodič do manastira Studenica i dalje do Donje i Gornje isposnice.

Vreme je prohladno, najavljena je kiša, mi polako grabimo krivudavim planinskim putem ka Studenici. Na sreću, Mikici su se stopala zacelila, što ga ne sprečava da rado napravi pauzu na svakom balvanu na koji naiđemo na putu. Kiša polako počinje da sipi, i dok gledamo stene prekrivene oskudnom zemljom iz koje rastu čitave šume, pažnju mi privlači veliki koren debljine ruke koji raste bukvalno iz kamena. Čudo jedno kako život nađe put!

Dolazimo do manastira Studenica, ali produžavamo dalje ka isposnici Sv.Save. Put nas vodi kanjonom Studenice da bi posle nekog vremena skrenuli sa afaltnog puta i uzanom planinarskom stazom, sada već po solidnoj kiši, pošli ka isposnici. Dolazimo do Donje isposnice, uzimamo vodu koja izbija iz kamena i nastavljamo još strmijom stazom ka Gornjoj isposnici. Goran nas vodi do stene sa koje se pruža panoramski pogled na dolinu ispod nas, pravimo par fotografija za uspomenu, a u stvari koristimo vreme da danemo dušom jer je uspon popriličan a jakne već mokre.

Najzad stižemo i do Gornje isposnice za koju se smatra da ju je sagradio sluga Stefana Nemanje, a da se Sveti Sava po povratku iz Hilandara,povukao u u nju. Tu je pronašao svoj mir i u tišini se molio. Dok je boravio u isposnici, Sveti Sava je napisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona.

Tu u pećini je i grob blažene uspomene shimonaha Gavrila (Milovanovića) iz Venčana, koji je nastradao u požaru. Mikica pali sveće za pokoj duše svoga zemljaka čiju smrt je, i ne znajući za njega i njegovu sudbinu, do tančina opisao u svom romanu, ali to, ako i mnoge druge koincidencije koje prate ovo putovanje, ostavljamo za neku drugu priliku.

Silazimo, sada već prilično umorni i mokri do Donje isposnice, ulazimo na kratku u najmanju crkvu u kojoj sam bio, od svega maksimum četiri kvadrata (bez oltarskog prostora), i posle kraće pauze, hitamo nazad, umorni i zadovoljni jer smo prešli do sada više od 220km.

(Nastaviće se)

U cilju proširivanja smeštajnih kapaciteta inkluzivnog kampa „Svici u mraku“ za osobe sa posebnim potrebama u oblasti autističnog spektra, glumac Mikica Petronijević se pokrenuo na Krsni hod ka Ostrogu.