MediaSfera
Tekst i fotografije: Vojislav Luković
Noćili smo u kajakaškom klubu pored nabujalog Ibra, podno Magliča. Bojan i Lazar, sjajni momci iz Novog Sada nas napuštaju posle dva dana hoda ka Ostrogu.
Oni su priložili svoje „dve lepte“ Krsnom hodu.
Ponovo krećemo nimalo bezbednom Ibarskom magistralom. Na svakih 4-5km kratka pauza. Spuštam se strmom obalom do podivljalog Ibra koji valja ogromne količine vode, ostavljajući gomile kesa po granama okolnog drveća nakon povlačenja u korito.
Na nekoliko mesta pored puta nalaze se česme sa izvorskom vodom pored kojih vozači staju i pune balone. Tu se i Mikica snabdeva svežom vodom, a zatim mi pozira ispred jednog od starih visećih mostova na kojima piše da su nebezbedni za korišćenje. Iako sam tvrdio „da se ja pitam, ja bih tu proterao autobus“, nisam ga ubedio da mi pozira negde na sredini mosta…
Ređaju se malobrojna naselja duž puta. Prolazimo atarom sela Cerje na čijoj teritoriji se nalazi spomenik Ibarskim junacima poginulim za Kralja i Otadžbinu u balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Negde ispred Pustopolja sustižemo baku koja bodro grabi magistralom. Mikica je jedva sustiže. Nudimo je vodom i ratlukom za osveženje dok nam ona priča svoju životnu priču u par rečenica, očigledno željna razgovora sa nekim ko hoće da je sluša. Nudimo joj prevoz, neće, kaže, tu joj je kuća. To „tu joj je kuća“ posle vidimo da je još kilometar i po…
Nakon pređenih 24,5 km dolazimo u Ušće, smeštamo se u konaku… ustaljena procedura pred novu noć i novi dan.
(Nastaviće se)
U cilju proširivanja smeštajnih kapaciteta inkluzivnog kampa „Svici u mraku“ za osobe sa posebnim potrebama u oblasti autističnog spektra, glumac Mikica Petronijević se pokrenuo na Krsni hod ka Ostrogu.
Uplate se mogu izvršti putem SMS poruke 105 na broj 2407 ( cena poruke je 200,00 din, PDV se ne naplaćuje) ili na Е- донирај kao i preko Pay Pal-a.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar