MediaSfera
Tekst i fotografije: Vojislav Luković
Iako je tek treći dan, već se ustaljuje neki ritam: ustajanje u 08.00, pokret u 09.00, opraštanje sa domaćinima koji su nas ugostili i pružili logistiku.
I ubrzo, posle prvih kilometara, žuljevi i plikovi na stopalima traže svoje, ali dobar izgovor para vredi: „Samo da se javim tetki!“ kaže Mikica i uključuje se na tzv.“društvene mreže“.
Nakon intervjua (lepa srpska reč), nastavljamo dalje, ovog puta po ravnom putu, trasom Ibarske magistrale na kojoj, od otvaranja „Miloša Velikog“ i nema mnogo saobraćaja, što je dobro za nas.
I kilometri se nižu… prolazimo pored hrama Sv.Jovana Krstitelja u selu Dići, iz 13.veka. Dok ja snimam nekropolu, i ne vidim da je Mikica ušao u crkvu… posle nekog vrmena, krećem da ga sustignem, misleći da je otišao. Ubrzavam korak, vidim – ne uspeva mi! Ubrzavam još više, znojim se preko mere, Mikice nema. Posle nekog vremena, kada je moje razočarenje u sopstvene fizičke sposobnosti dostiglo vrhunac, java se Mikica koji je tek tada izišao iz crkve i pita me gde sam! O tempora, o mores! (nema veze sa situacijom, ali lepo zvuči). Smejemo se oboje.
Nastavljamo ka Ugrinovcima, prolazimo kroz tunel Štavica, pričamo sa meštanima u Zemljoradničkoj zadruzi, i posle predjenih 24 km stižemo na konak gde nas očekuje tuš, večera, krevet (krevet je najbolji čovekov četvoronožni prijatelj)….
Ujutro nas preuzimaju planinari i vode njima znanim stazama do Čačka…
(Nastaviće se)
U cilju proširivanja smeštajnih kapaciteta inkluzivnog kampa „Svici u mraku“ za osobe sa posebnim potrebama u oblasti autističnog spektra, glumac Mikica Petronijević se pokrenuo na Krsni hod ka Ostrogu.
Uplate se mogu izvršti putem SMS poruke 105 na broj 2407 ( cena poruke je 200,00 din, PDV se ne naplaćuje) ili na Е- донирај kao i preko Pay Pal-a.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar