MediaSfera
Kako govorimo, u šta verujemo, kakve običaje gajimo, šta se specifično nacionalno u našoj kuhinji i danas kuva, kakve pesme pevamo i igre igramo, dakle kako jedemo, molimo i volimo kao narod, a što je živo i danas – to je nematerijalna kulturna baština. To je: krsna slava, kosovski vez, zdravica, šljivovica, pirotski kačkavalj, opančarstvo, vranjska gradska pesma, tamburaši, sabor trubača u Guči… I pirotski ćilim koji istražuje nova epizoda “Srbije za početnike”, jer predstavlja najupečatljiviji nacionalni likovni simbol i drevni ornament Srbije.
Stručni vodič kroz tajne pirotskog ćilima i gošća Smiljane Popov je Milica Živadinović, slikarka, primenjena umetnica, praunuka Bore Stankovića koja je završila Akademiju likovnih umetnosti u Versaju, doktorirala na Mići Popoviću na pariskom univerzitetu i autorka je jedine disertacije na svetu o čuvenom srpskom slikaru.
Ali očito južnjačka krv njenog pradede Bore Stankovića nije voda – Milicu već godinama na neobjašnjiv način zaposedaju drevni ornamenti Srbije, te se upustila u dugo, detektivsko istraživanje magije pirotskog ćilima.
Sa njom putujemo kroz pet vekova postojanja jednog od najreprezentativnijih i najlepših nacionalnih simbola i živog kulturnog nasleđa, kome danas preti izumiranje. Zbog toga pirotski ćilim još uvek nije na UNESCOV-oj listi svetske nematerijalne kulturne baštine.
Pirotski ćilim prvi put je izložen na prodajnoj Svetskoj izložbi u Beču 1886. godine, gde je privukao ogromnu pažnju i divljenje – kako je šara ista i sa lica i naličja. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1888. tkalje su bile prava atrakcija jer su tkale pred posetiocima. Samo od 1904. do 1940. godine, pirotski ćilim izlagan je na 26 sajmova od Londona, Barselone, Amsterdama, Napulja do Milana Pariza i Berlina.
Za svoj kvalitet i originalnost, pirotski ćilim dobio je veliki broj zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja na svetskim sajmovima i izložbama. Nema kutka planete gde nije stigao. Istorija kaže da je 1906. godine u Pirotu ćilime tkalo 5.000 žena. To je tada bila najveća neformalna fabrika na Balkanu, pa i u Evropi.
Danas je ostalo svega deset tkalja u Pirotu, pirotski ćilim je ozbiljno ugrožen i potrebna mu je zaštita, podrška, ali i mnogo veća svest svih nas o njegovom nacionalnom i kulturno-istorijskom značaju u svetskim razmerama. Zato je ova epizoda “Srbije za početnike” posvećena tom važnom nacionalnom simbolu, tradiciji i nasleđu.
Sreda, 20h, Ekovizija
Autorka: Smiljana Popov
Foto: Nikola Novaković
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar