Preporučujemo

Jedna dirljiva priča o modernom zadužbinarstvu i kulturi u predgrađu

MediaSfera

 

 

Galerija 73 i Opština Čukarica pozivaju vas u petak, 24. februara u 19 sati, na premijeru filma i tribinu „Beograd za početnike: Ko su savremeni zadužbinari?“




Učestvuju: Milivoje Rupić, pisac, saradnik „Galerije 73“ u oblasti kulturnog nasleđa, Rade Milić, arheolog, „Centar za urbani razvoj“, Mirela Pudar, direktorka „Galerije73“ i Smiljana Popov, moderatorka, novinarka.

Jedna neobično lepa, skrovita kuća u Sremčici, za koju znaju tek poneki Čukaričani, čuva nezaborav na zaboravljeno dobročinstvo i priču o savremenom zadužbinarstvu.

Ona se nalazi u najmirnijem delu Sremčice, ispod Doma za decu i mlade Sremčica, u Moštaničkoj ulici broj 9, u naselju koje podseća na beogradski Senjak npr, gde su letnjikovce imali Olivera Marković, čuveni srpski vajar Oto Logo i mnogi drugi koji su utočište od gradske buke i besa tu nalazili, na obodu moštaničke šume.

Baš kao i junaci ove potresne životne sudbine i malo poznate priče iz savremene istorije srpske prestonice,koji su Beograđanima ostavili neobičnu zadužbinu. Galeriju „Sanja“ opština Čukarica dobila je na poklon od porodice Pančević Toholj, čiji koreni sežu vekovima kroz srpsku istoriju, kulturu i prosvetu, sa željom da se tako sačuva uspomena na njihovu ćerku Sanju, koju su prerano izgubili (imala je nepune četiri godine) i da u tok kući stanuje umetnost za decu i odrasle, dostupna svima.

Sanja je bila izuzetno nadareno dete, žarko je volela da crta do svoje treće godine. Roditelji su sačuvali njene crteže i izložili ih u spomen sobi. Ideja za to je potekla od male Sanje, koja je jednom prilikom, kad je njena majka htela da pokloni crtež rođaku rekla: „Nemoj da poklanjaš moje crteže, trebaju mi za moju galeriju“.

Izloženi radovi u Sanjinoj sobi na spratu, koji su svojevrstan dečji muzej, Sanjine su minijature i crteži, a galerija „Sanja“ sa svojim neobično lepim vrtom, postala je vrlo živa kuća umetnosti i kulture, kroz izložbe, besplatne koncerte i radionice, tribine, gde je Umetnik prisutan…

U poređenju sa zadužbinarskim vremenima Nemanjića ili Ilije Kolarca, Sime Igumanova, Nikole Spasića, Luke Ćelovića, kad su najbogatiji ljudi bili i najveći dobrotvori, danas su dobročinitelji poput junaka naše priče tako retki. Ta čista ljudska potreba da za sobom ostavi nešto „svome otečestvu“ ili „na polzu naroda“, kako su govorili naši stari, plemenita je, ugrožena i tim dragocenija vrsta u vremenu sadašnjem. Zato smo dužni da je ne zaboravljamo, čemu smo, nažalost, tako majstorski skloni. Ovim filmom i tribinom tu nepravdu želimo bar malo da ispravimo i podsetimo na naše zaboravljene sugrađane koji su nas tako divno zadužili.

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .