MediaSfera
Pred nama je siropusna nedelja. Poznata je i kao nedelja praštanja, a u narodu poznata je i kao sirna nedelja, bela nedelja. Prethodi Velikom postu i pripremnog je karaktera. Evo šta podrazumeva.
Siropusna nedelјa počinje po Mesnim pokladama i traje do Belih poklada (nedelja, 6. mart). Siropusna nedelja zapravo je način lagane pripreme za sedmonedeljno odricanje od svih namirnica životinjskog porekla. Ove sedmice se ne posti u sredu i petak, nego se svo vreme mrsi na belom mrsu.
Siropusna nedelja poznata je i kao nedelja praštanja, u narodu poznata i kao sirna nedelja, bela nedelja. Siropusna nedelja se još naziva “sirna” ili “bela” nedelja, jer se tokom njenog trajanja ne jede meso, već samo mlečni proizvodi i jaja, tj. „beline“, po čemu je i dobila naziv. Na taj način se organizam polako priprema za period u kome se neće jesti namirnice životinjskog porekla, osim ribe. U sredu i petak Siropusne nedelje počinju Velike metanije, a u drevnoj Crkvenoj praksi u te dane služena je i Preosvećena Liturgija.
Kao što se juče mesopusna nedelja (poslednja sedmica pred Vaskršnji post kada je dozvoljeno jesti meso) završila mesnim pokladama, u nedelju, 1. marta, pravoslavni hrišćani obeležavaju bele poklade.
Bele poklade
Poslednjeg dan ove nedelje su „bele“ ili „sirene“ poklade. Poklade su dan za praštanje i veselje. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri.
Bele poklade su praznik, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post. Najzastupljeniji običaj je da se na bele poklade opraštaju svađe i uvrede.
Sinovi i kćeri sa porodicama obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone. Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži oprost da može časno da započne post. Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori:„Oprosti dedo„, a tast mu odgovara: „Neka ti je prosto sinko“.
Oko zapisa u šumadijskim selima, gradile su se velike lјulјaške, na kojima se omladina lјulјala, a prisutni narod zabavlјao. Zapisi inače predstavlјaju važno mesto za selo, i ne retko su se oko njih održavali skupovi na kojima se raspravlјalo o pitanjima bitnim za budućnost sela. Cele nedelјe selima kruže maskirane povorke. U selu Glavica kod Paraćina zadržao se paganski običaj Komendije koji u ovom selu traje više od jednog veka i jedinstven je u celoj opštini. Maskiraju se samo muškarci, jer se poštuje tradicija po kojoj je bilo sramota da se devojke maskiraju.
Veliki post
Ove godine Veliki post počinje u ponedeljak, 27. februara.
Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Nјegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama.
Vino i ulјe dozvolјeni su samo subotom i nedelјem, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi„, a pogotovo strogo sredom i petkom.
Po slabosti se u nedelјne dane osim srede i petka može razrešiti ulјe, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelјe Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelјu posta koju postimo „na vodi“, osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulјe i vino.
Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Takođe strogo postimo i Veliku Subotu koja je jedina subota u godini kada se post sastoji u suhojedenju.
Dodaj komentar