MediaSfera
Piše: Jasmina Vujadinović
Foto: Pixabay
Ono što se upije u detinjstvu ostane za čitav život. Po znanje sam odlazila kod mog deda Duleta, koji je zapravo bio naš porodični kum. Pošto se nikada nije ženio, deci koju je krstio je bio deka.
-Hajde, Dule, spusti malo kriterijume, ostaćeš sam, govorili su mu pola u šali, pola u zbilji moji roditelji i sva rodbina.
Ipak, deka Dule se nije obazirao na pokušaje provodadžisanja. A nema devojke koja nije htela da se uda za njega, onako visokog i stasitog, širokih pleća, guste crne kose i obrva. I što je najvažnije, uvek nasmejanog.
Pritom, čak ni moja teta Mica nije mogla da odoli dekinom šarmu. I bilo je više nego očigledno da je do ušiju zaljubljena u njega. Kad god bi trebalo da nam dođe u goste, bilo na Kosovu i Metohiji, bilo u Beogradu, teta je oblačila najlepšu haljinu, a osmeh joj nije silazio sa lica.
-Hajde, Mico, reci mu već jedanput da ti se sviđa!- nagovarala je druga teta Desa.
-Pusti me, Deso!- nervozno bi joj odgovarala – Bolje bi ti bilo da se usredsrediš na moju punđu, ukorila bi je teta Mica.
Deda Dule, ne samo što je magnetski privlačio okolinu, već se od drugih razlikovao i po tome što nije mario za materijalna dobra. Radio je u Pošti gde su mu nudili stan. On je to odbio, ali je prihvatio da mu u zgradi, u centru grada, dodele samo službenu sobu na spratu sa zajedničkim kupatilom.
-Meni više od toga ne treba, objašnjavao je deka skromno.
Živeo je u maloj sobi sa čajnom kuhinjom, krevetom, kredencom, stolom i desetak stolica dovoljnih da se svakog dana kod njega okupljaju prijatelji, kako bi debatovali o istorijskim i književnim temama.
-Arheološka ekspedicija engleskog naučnika Lionarda Vulija počela je arheološka iskopavanja na brdu koje su Arapi zvali Gora smole. Tamo su se krile goleme razvaline Ura, prestonice mesečevog boga Nanara – besedio je deda Dule svojim drugovima, koji su u omanjoj sobi bez grejanja, sedeli u zimskim kaputima, držeći u rukama šolje sa toplim čajem.
-Sigurno misliš na zigurat, koji su otkrili ili Božji hram? – upita pomalo nesigurno vremešni Joca, nekadašnji ekonomista.
-Upravo tako – potvrdi deda Dule – Tragovi boja na ciglama pomogli su arheolozima da utvrde da su dva najniža sprata bila obojena u crno, a treći najviši u crveno, dok je hram na vrhu bleštao safirskom glazurom i pozlatom kupole, ispričao je slikovito deda Dule.
Upijala sam svaku reč. Na putu do kuće, koja je bila na dva ćoška od dekinog prebivališta, razmišljala sam samo o nebeskom hramu od azura i zlata.
Te noći, sanjala sam veličanstvenu zgradu zigurata. Kula se dizala do neba i prelivala se na suncu u gami kolorita sa azurno-zlatnom bojom hrama i smaragdnim zelenilom visećih vrtova.
Na putu do nebeskog hrama, letim belim kočijama od oblaka, koje vuku srebrni zmajevi. Ispod mene nepregledni zeleni tepih, ispresecan vijugavom bistrom rekom u kojoj se praćakaju zlatne ribice. Tu i tamo poneka iskoči iz vodenog toka, tek toliko da udahne rajski vazduh.
-Divan dan, tako radostan!- zacvrkutaše ptičice zelene, plave, žute, velike i male koje su na grane stale.
I tu mom putu beše kraj, kad dođoh u raj. Nađoh se ispred piramide od nepečenih cigala. U zidovima su bile pukotine, koje su podsećale na puškarnice. Preko mosta od kamenih kocki, uđoh u građevinu.
Dva najniža sprata bila su obojena u crno i označavala su podzemlje, a treći najviši sprat je bio crven kao znak zemlje, dok se na vrhu uzdizala zlatna kupola ukazujući na nebo i sunce. Po tome sam znala da sam u svemiru.
Najednom se začu sveštenički hor uz pratnju harfi, frula i doboša. Parali su nebo svojom muzikom silnom, dok se u ćupovima nije pokrenulo i vino. Stepenicama se prema hramu penjala povorka na čelu sa kraljem, u kojoj su se nalazili sveštenici odeveni u odežde od zlata i dragog kamenja.
Ulazu u dvoranu čuvali su plavi vilenjaci sa kopljima od svitaca. Zvaničnici zauzeše svoja mesta naspram rajskih podanika, koji ih pozdraviše gromoglasnim aplauzom i skandiranjem.
-Živeo kralj! Živeo kralj!
Kroz otvor na vrhu građevine, prelamala se sunčeva svetlost obasjavajući ovaj nebeski skup.
Iznenada sam otvorila oči. Kad sam se probudila, osmeh nestajao nije, znajući da se tamo negde drugi svet krije.
Nastaviće se
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar