Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Isto zvanje, različito znanje

MediaSfera

 

Piiše: Jovana Ješić

Foto: Jovana Ješić, privatna arhiva

 

 

Moja omiljena knjiga je drama “Buđenje proleća” Franka Vedekinda. U ovoj knjizi pozitivni likovi su na marginama društva i drama razobličava građanski moral. Vedekind u drami kaže: “ja moral posmatram kao realan proizvod dve imaginarne veličine. Imaginarne veličine su treba i hoću, proizvod se zove moral i njegova se realnost ne može poreći”.




Ove dve imaginarne veličine o kojima govori Vedekind sam se nedavno setila kada sam na kolokvijum videla nekolicinu kolega kako prepisuje i koristi nedozvoljena sredstva u vidu bubica, puškica, telefona…

Treba i hoću da ih prijavim, jer to je moralno i etički ispravno, ali ipak to ne učinih. Pitate se zašto? Odgovor ne znam ni sama, verovatno zato što ne želim da budem izdajica iliti narodski rečeno “tužibaba” iliti žargonski rečeno “cinkara”. Možda i nije na meni da prijavim, valjda profesor treba da na neki način kontroliše studente. No, to sada nije ni važno. Ishod je sledeći: pokušavam da uradim kolokvijum najbolje što mogu dok su u meni moralne dileme.

Neke kolege rade test, dok neke druge kolege prepisuju. Profesor primećuje da jedna osoba koristi nedozvoljeno sredstvo na testu i sankcioniše je, ostale kolege koje su se služile istim sredstvima odustaju od rada. Nisam ih ja prijavila, profesor je figurativno govoreći uhvatio jednu osobu u prepisivanju. To je bilo sasvim dovoljno da se i ostale kolege uplaše da će i oni biti “uhvaćeni” i sankcionisani. Sada, ovim putem, pozivam svoje kolege na akademsku čestitost.

Ne želim da imenujem niti da upirem prst u svoje kolege i da kažem “ti se služiš nedozvoljenim sredstvima zarad postizanja cilja”. Kolege koje se time služe vrlo dobro znaju da mi ostali znamo da se služe onim sredstvima koja su zabranjena. Želim samo da im kažem da iako ćemo sutra imati isto zvanje nikada nećemo imati i isto znanje. Možda će neki od nas duže studirati, možda će neki od nas tek iz petog puta položiti neki predmet, ali jedno je sigurno mi ćemo imati više znanja.

Smatram da bi nepridržavanje akademske čestitosti trebalo najstrože kažnjavati. Sada zaključujem da sam previše redova potrošila na to da ukažem na činjenicu da su te kolege ne samo loši studenti već i loši ljudi. Sada je vreme da se pozabavim argumentima u prilog ovoj temi.

Dakle, prvi argument u prilog tome da korišćenje nedozvoljenih sredstava za vreme polaganja testa treba najstrože kažnjavati je činjenica da se tim postupkom krše brojni zakoni. Drugi argument je činjenica da se nepridržavanjem akademske čestitosti srozava ugled visoko – obrazovne institucije. U ovom slučaju kalja se ugled škole demokratije, odnosno Fakulteta političkih nauka.

Samim tim se i izvrgavaju ruglu druge kolege studenti kao i profesori, asistenti, docenti i saradnici u nastavi. Sada bi trebalo da imam makar jedan argument koji će pobiti prethodna dva, jer kada je ovakva tema u pitanju stilska pravila nalažu da imam bar 2 argumenta i 1 kontraargument. Mislim da je nemoguće imati kontraargument, odnosno onaj koji će pobiti prethodna dva, jer ova tema ne može da se opravda. Ali pošto moram da ispunim formu, reći ću da je argument koji pobija prethodna dva: ko mi je kriv što ja nisam jedna od njih?! Jedna od onih koji se služe nedozvoljenim sredstvima kako bi položili ispit. Eto, ispunila sam formu.

Ovo nije bio prvi put da neko od mojih kolega polaže svoju studentsku obavezu koristeći nedozvoljena sredstva i ovo nije prvi put da se ja pitam da li treba da ih prijavim ili ne. Ponekad, pomislim i da sam prestroga prema tim kolegama. Možda im taj predmet ne ide najbolje, ne razumeju ga pa zato prepisuju. Ipak, studentsko iskustvo pokazuje da jedni isti uvek prepisuju.

Za kraj bih rekla samo – od najdubljih ponora, do delirijumskih visina – sačuvati obraz i čast, ostati dostojanstven i pošten treba biti cilj ka kojem ćemo težiti. Kao i sačuvati mirnu glavu i čisto srce, držati se etike, morala i akademske čestitosti, poštovati zakone i pravila – to treba da bude misija svakog od nas. Oni koji danas varaju na ispitu, sutra će i u drugim situacijama, samo što tada ulog neće biti ocena u indeksu, već nečija čast, možda čak i život. Nema malih i velikih nepoštenja. Srećan početak februarskog ispitnog roka kolege studenti, dobro razmislite sa čime ćete u ovom roku izaći na ispit – sa znanjem ili bubicom.

 


Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/

 

 


Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .