MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Tijana Janković-Jevrić, Milica Ašćerić-privatna arhiva
Iščekujem Božić i radujem se.
Sklona sam ritualima, volim stare srpske običaje i trudim se da neke sačuvam od zaborava. Unosimo badnjak u kuću uz prvi sumrak, uz plamen sveće serviramo posnu večeru i obavezno pre obeda ide zdravica. Naučila sam je još kao dete iz knjige „Božić” u kojoj je Vuk Stefanović Karadžić svojim perom pribeležio božićne običaje od seče badnjaka, pečenja pečenice, unosa badnjaka, žita, kukuruza, drena i slame u domaćinstvo, ko-ko-ko i pi-pi-pi kada domaćica sa decom kokodače i pijuču oko stola da kuća bude puna dečje graje, ljubavi, sreće, mira i sloge… U pećnici se malo sagori badnjak uz reči domaćice: „Koliko varnica, toliko parica, koliko varnica toliko zdravlja, žita, sreće, ljubavi, ovaca...” svega što kući treba do naredne godine, do sledećeg Božića. Mi to sada radimo na plamenu sveće, čisto običaja radi, ali vrlo oprezno…
Prema običaju koji sam čitala, a raznih verzija, tumačenja i interpretacija ima, svečana posna večera se priprema od jutra do mraka Badnjeg dana i postavljaju je svi ukućani, domaćin pali sveću, a domaćica priprema gozbu, deca mogu da dekorišu činiju sa voćem ili se igraju na slami koja je rasuta po podu. Slamu retko kad imamo tako da je i retko kad bude na podu, ali svakako orahe bacamo u sva četiri ćoška dnevne sobe da prekrstimo prostor i pomolimo se za zdravlje svih ukućana. Verovanja naših predaka prepoznajemo i u dobro poznatom stihu iz „Gorskog vijenca”: „Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi.” Verovalo se da tvrd orah simbolizuje snagu porodice i zajedništva kojoj dušmani i neprijatelji neće moći nauditi. Uz večeru pijemo vino, nekad belo uz ribu i posno mada kako kad i kako ko voli.
Pomenula sam zdravicu koju je do nedavno čitao svekar, pa moj suprug a sada moj najstariji sin Aleksandar, ako želite da i vi pročitate nešto lepo pred večeru podeliću je sa svima:
„Zdrav si mi brate zdrav,
Za zdravlje ove poštene sofre i poštenog obraza. Ko je ovu sofru postavio pošten mu obraz bio. Da Bog da je ko je postavio ove godine postavljao je i dogodine punu i čestitu, srećnu i bogatu mnogaja ljeta. Zdrav si mi zdrav! Živeli i živi bili.”
Ovo je jedna od verzija koju je pribeležio Vuk Stefaović Karadžić, malo sam je skratila, ali samo nju znam napamet i sada sam je prenela svojoj deci da nikada ne zaborave ljubav porodice koja ne sme da guši već da hrani srce i snagu vere u Boga, jer kada je najteže same reči molitve „Oče naš” naviru kao podsetnik da nikada nismo sami dokle god koračamo prema volji i želji našeg Spasitelja.
Postoji i još jedna divna pesma „Božić” čika Jove Zmaja, koju sam kao dete recitovala posle zdravice, a glasi:
Božić, Božić, mili dane!
– Međ’ nama se rađa Bog.
Sve su duše obasjane
Čistim sjajem zraka tog.
Sva su srca puna sjaja
Spremajuć’ se za taj dan,
– Kao da je blesak raja
Položajnik u naš stan
Zvona zvone, -tamjan miri
Kao večne nade cvet;
A sveta se crkva širi,
Da obgrli ceo svet.
Nebesa se otvoriše
Patnicima na uteh,
– Vera nama suze briše,
– Ljubav nama prašta greh.
Po podu je zlatna slama,
-Haj, po njoj je dece splet,
Blago nama, blago vama
Kad doraste mlađi svet.
Spas se rađa: svaku muku
Da otrpe za rod svoj,
– Oh, hvala ti na nauku,
Hriste, Bože, Spase moj!
Poći ćemo putem istim,
– Al’ ti da nam snage daš
– Obdari nas srcem čistim
Tebe slavit’ – spase naš!
Jedna zanimljivost, a takođe, u vezi sa Božićem je priča koja datira iz davne 2004. godine. U to vreme sam počela da se dopisujem sa mojim sadašnjim suprugom, tadašnjim drugom, posle dočeka Nove godine i tog 7. januara tačno u 6.00 h mi je stigla poruka „Mir Bož’ji, Hrostos se rodi!” To je bio momenat kada nisam znala da li je pravi, ali sam sigurna bila da je jedini koji mi je ikada najranije ne samo čestitao Božić, već i rođendan.
Za mene je ovaj dan poseban i moja rođendanska želja je…. Ups! Kažu da ne sme da se kaže, jer se neće ostvariti!
Dobro onda, nek ostane tajna… Mili dan nek pomiluje sve vas i srećan Božić svima koji slavite po Julijanskom kalendaru.
Ne zaboravite da u česnicu ubacite novčić!
Živeli i živi bili,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” u kompaniji Ringier Serbia i pohađa master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar