MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Tijana Janković-Jevrić, Milica Ašćerić-ustupljene fotografije
Udaram na čežnju… kažu nema me, a ja nikad prisutnija samo što mi je prošla nedelja bila stresnija nego što bi trebalo pa ni kolumne nije bilo. Pošto ono što mi ide od ruke radim, što bi se reklo, levom nogom tako sam i kuckanje mojih pisanija ostavila za minut do dvanaest i eto… jednostavno nisam stigla – precenila sam se ili je belo vino uzelo maha…
Prošle srede, 21. 12. smo organizovali veliku konferenciju „Žene za žene” u organizaciji magazina „Blic žena”, povodom proslave rođendana #18GodinaSaVama, s ciljem da damo odgovor na pitanja – Gde je žena danas? Koliko se, da li i šta promenilo u poslednjih 18 godina? Povod da se upriliči ovako važna diskusija kroz tri panela: Ravnopravna (prisutnost žena u javnom i poslovnom životu), Osnažena (ekonomsko osnaživanje žena) i Bezbedna (u kući, na poslu, u društvu…) pored obeležavanja jubileja svako je i podizanje svesti o društveno odgovornim pitanjima koja, uprkos, priči ostaju bez pravog odgovra ili bez adekvatnih rešenja koja su u praksi ili neprimenljiva, ili neupotrebljena, ili jednostavo ne postoji striktno, jednostavno i jedinstveno rešenje za složene slučajeve, probleme.
Nikada neću zaboraviti reči prof. dr Vladimira Koprivice, koji je na jednom od svojih predavanja na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu citirao ili prafarazirao Renea Dekarta rečima: „Znanje bez prakse je neupotrebljivo, a praksa bez znanja slepa”, uvek u ovakvim situacijama setim se ovih mudrolija… Prisetila sam se i Dekartovog filozofskog iskaza – Cogito, ergo sum („Mislim, dakle jesam” ili „Mislim, dakle postojim”), koji su mnogi teoretičari tumačili na razne načine čak su ga pojedini i korigovali pa imamo Communico ergo sumus („Komuniciramo, dakle postojimo”), prema rečima prof. dr Vladimira Štambuka, koji je zaključio da je sve u pluralitetu pa čak i naše postojanje jer bez spoznaje drugih da smo tu… da smo živi, zapravo, mi ne možemo dokazati sopstveno postojanje.
Sve ovo me nagoni na priču o funkciji medija u društvu koje je u obavezi da oživi sve o čemu se ne govori, što se zataškava, ne rešava ili čije postojanje nije osvešćeno. Društveno odgovorno ponašanje treba da se promoviše i podstiče, jer svaki pojedinac ima pravo da poseduje znanje o sopstvenoj važnosti kao bitnoj kariki u društvu koje se, hteli mi to ili ne, neminovno menja… ali i ako moramo da trpimo promene neka one budu što bezbolnije i podnošljivije, nek’ ide na bolje… Što bi moj muž rekao – Kad je teško nije lako. Suština je u jednostavnosti i logičnosti rešenja koje nam se uvek samo nameće a opet težimo da s kofom provrele vode zagrejemo olimpijski bazen. Nije da smo glupi, ali mnogo je nelogičnosti. A nije ni da nismo…
Konferenciju je otvorila prof. dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju, i svojim govorom podržala inicijativu da se „Žene za žene” kao stub porodice i društva ravnopravo zalažu za bolji položaj u javnom i poslovnom životu uz opasku da je pomak na bolje evidentan. Istakla je da su žene prepoznale moć znanja i da je prošle godine doktoriralo 10 odsto žena vše nego muškaraca, a čak 15 odsto više žena završilo je fakultet. Ovo ide u prilog tome da smo, možda, i vrednije i odgovornije prema sebi i obavezama koje imamo a samim tim i prema drugima o kojima brinemo ili tek treba. Govorila je o indeksu rodne ravnoravnosti koji smo prvi uveli, kao zemlja van EU, koristan instrument koji pokazuje koliko smo napredovali na toj skali u vrednosti od 1 do 100 gde je 1 potpuna neravnopravnost. Od ukupno 146 zemalja nalazimo se na, ne tako slavnom, 23 mestu s tendencijom poboljšanja. Ono što mi se dopalo, a to je njena rečenica da, zapravo, žene ne treba da budu jednake sa svojim partnerima i nisu, ali ravopravne treba uz njihovu pomoć na tom putu promena i razvoja. Što znači da nije ključ promeniti samo žene već i muškarce, društvo treba da se konsoliduje… svi treba zajedničkim snagama da prionemo na posao i shvatimo da bez ravnopravnosti nema sloge, snage zajednice i rešavanja problema onako kako dolikuje savremenom svetu.
Uvodnu reč imali su Miomir Đorđević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti koji su se složili da mi danas živimo dosta bolje nego u vreme naših baka i mama, da su uticajne žene i te kako na uticajnim i odgovornim funkcijama u svim državnim pa i privatnim institucijama i sektorima. Međutim, politika ravnopavnosti treba i dalje da se implementira sa ciljem da se žene još više osnaže, dok politika jednakosti žena pred licem pravde treba da bude nedvosmislena i primenljiva u praksi. Sudstvo kao nezavisno telo treba tako i da funkcioniše bez pritiska na štetu slabijeg pola. Tu se primećuje manjkavost u radu, ali napori su veliki da se problemi iznesu pred odgovorna lica i rešavaju.
Na prvom panelu „Ravnopravna” učešće su uzele: Gordana Predić, posebna savetnica ministra kulture za pitanja kulture, medija i rodnu ravnopravnost ispred Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost; Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti; Tatjana Vidaković, glavna urednica sadržaja portala „Infostud“; Danijela Gašparac, Head of Marketing Research – CEO Advisor u kompaniji „Telekom Srbija“ i Marketing and Communication Consultant u „Srbija voz“; Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera i Marija Ilić, predsednica UO Asocijacije video-igara industrije Srbije. Panel je moderirala Jelena Isaković, direktorka izdavaštva „Ringier Serbia”.
Već su mediji dosta pisali o događaju i, svakako, izveštaje možete pronaći na portalu Žena.rs pretragom po ključnoj reči „konferencija“ te da se ne ponavljam samo ću parafrazrati ono što je meni ostalo urezano u sećanju. Brankica Janković je lepo sročila nešto tipa da smo mi velike ne zato što mislimo da to jesmo nego ako su pored nas veliki oni mali. Tu je istakla važnost razvoja socijalne politike, pomoći najugroženijim slojevima društva, deci bez roditeljskog staranja na polju društvene ravnopravnosti…
Rodna ravnopravnost, kao bitan faktor razvoja demokratskog društva, podrazumeva jednako učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog života.
„Poslednje dve decenije se u Srbiji dosta uradilo po tom pitanju – uspostavljeni su važni institucionalni mehanizmi za unapređivanje rodne ravnopravnosti, usvojeni su Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o zabrani diskriminacije (2009), osnovano je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost (2014), usvojena je Strategija za rodnu ravnopravnost sa važenjem do 2030. godine, revidirani su i različiti relevantni zakoni (poput Zakona o porodici, Krivičnog zakona, Zakona o radu, Zakona o zapošljavanju i sl.) Sve ove mere pomogle su da poraste učešće žena u javnom i poslovnom životu, te je danas u sazivu Narodne skupštine 36,4% poslanica, na čelu Vlade je žena, kao i na čelu Narodne banke Srbije i Ustavnog suda Srbije”, piše Žena.rs
Zakjučeno je da pol ne treba da bude ni prepreka ni preporuka!
Na drugom panelu „Osnažena” učešće su uzele: Iva Vuksanović, viša savetnica u Privrednoj komori Srbije; Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena; Malina Stanojević, predsednica Udruženja žena sa sela; Zoja Kukić, preduzetnica i osnivačica STARTIT-a i Milica Žepinić, vlasnica firme L-tab Shoes. Panel moderira Sandra Subotin, glavna i odgovorna urednica Medija centra Žena.
Iva Vuksanović je istakla da Privredna komora brojnim preduzetničkim edukativnim programima, radionicama i obukama podržava žene koje žele da se upuste u privatne vode i pokrenu sopstveni biznis, takođe, od juna ove godine vodi se statistika koliko žena preduzetnica posluje u određenim sektorima. Zoja Kukić je bila jedna od polaznica njihovog programa i ona danas uspešno vodi svoju firmu. Otvoreno priča o problemima preduzetničke misije koja ni malo nije laka ali svojim primerom dokazuje da je uspeh moguć, kao i to da je neuspeh faza razvoja koja treba da bude legitimno dozvoljena svakom početniku u bilo kom biznisu bez osude.
Malina Stanojević istakla je da sve članice njenog udruženja znaju da koriste računare Skajp, Zum, društvene mreže… jer se na taj način povezuju međusobno, komuniciraju sa članovima porodice koji su napustili selo ili rade u inostranstvu… Digitlna pismenost je važna i za seljaka i promocija ruralnog načina života je prioritet ovog udruženja, jer ako i oni napuste selo pita se predsednica – šta ćemo jesti? Upozorava da sela treba da imaju infrastrukturu, jer kada se uništi selo uništiće se i porodica, a mlade treba vratiti na svoja ognjišta da nastave misiju razvoja seoskog turizma, proizvodnje zdravih proizvoda, namirnica,… izgradnju infrastrukture i opismenjavanje stanovništva. Svaka učesnica je afirmativnim primerima i predlozima dala svoj doprinos. Opširnije o ovom panelu, takođe, možete pronaći za portalu Žena.rs
Na trećem panelu „Bezbedna” učešće su uzeli: Dragan Knežević, specijalni savetnik u Ministarstvu za brigu o porodicu i demografiju; Ljiljana Lončar, projektna menadžerka i stručnjakinja za nasilje nad ženama iz Kancelarije UN Women; Brankica Raković, glavna i odgovorna urednica magazina „Lola“; Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame i Hajrija Ramadani, predsednica Udruženja žena žrtva nasilj. Moderatorka panela Violeta Nedeljković, urednica u magazinu „Blic žena“.
Na ovom panelu se vodila žučna polemika da li je država zaista preduzela sve u cilju prevencije femicida imajući u vidu podatak da su od početka godine ubijene 23 žene. Poražavajuća statistika koja mora pod hitno da se promeni.
Iz iskustva je govorila Hajrija Ramadani koja je 26 godina trpela porodično nasilje, nezadovoljna sudskim epilogom sada otvoreno govori o svim problemima žena koje uprkos strahovima da će se same, odbačene od društva, naći sa detetom na ulici ipak morati da napuste život pun straha, bola, neizvesnosti i krenu dalje. Istakla je da nasilnik uvek planira nasilje i ima podršku i pomoćnike dok žrtva nikada ne planira da postane žrtva. Teško je iskobeljati se iz tih kandži ali postoji izlaz. Brankica Raković koja se zalaže za prava svih žrtava kroz pisanje njihovih priča i ispovesti pošto smatra da vlasti i zakonodavne mere nisu dovoljne da preveniraju zločin. Predstavnik vlasti se našao u nebranom grožđu kada je iz publike istupila žena koja je sa prisutnima podelila potresnu priču o svom razvodu i krivičnom postupku koji vodi sa bivšim suprugom navodno političarem koji je pred licem zakona bio olsobođen najtežih optužbi za seksualno zlostavljanje njihove dece i druge prestupe. Obećanje je usledilo da će se slučaj ispitati a pravda biti zadovoljena.
Ostaje da vidimo šta nas dalje čeka na putu Ravopravnosti, Osnaživanja i Bezbednosti, ali ako prepišem samo prva početna slova naziva panela ostaje reč ROB! Nisam zadovoljna, ali biću kada društvo shvati da može i drugačije, nekim novim redosledom … na primer, BORba? BORba je neprestana i žene neće odustati od misije da se ovo društvo promen na bolje! Žene moraju da se solidarišu, pomažu, budu jedna drugoj rame za plakanje, leđa za oslonac, ruke spasa…, jer samo tako možemo da promenimo sve(s)t!
Hajde da naučimo i muški rod, naše sinove i očeve, da su LJUBAV, PODRŠKA, POŠTOVANJE, VERA U NAŠE KVALITETE I DOSTIGNUĆA, SIGURNOS u njihovom zagrljaju sve što nam treba! I, sve će bit dOBRo!
Nikada ne budite ROB, ne odustajte od BORbe u funkciji samo i isključivo onog što je dOBRo!
Voli vas i grli,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” u kompaniji Ringier Serbia i pohađa master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar